Vozeći 30 km preko ograničenja brzine žena pređe preko mosta iza koga je, skriven, čekao policajac sa radarom. Zaustavivši je, on upita, sa onim pridikujućim prizvukom, koji svi mi znamo i volimo: • A gde vi tako žurite? Žena odgovori: • Kasnim na posao! • Ma, ajde, a šta vi to radite? • Ja razvlačim čmarove - odgovori ona. Policajac se zapanji! • Šta?! Razvlačite čmarove? I kako to radite? • Pa, prvo uguram samo jedan prst, zatim dva, pa tri, a onda celu ruku. Onda razvučem sve dok ne uguram obe ruke. I tako, malo po malo sve dok čmar ne bude oko dva metra. Policajac zapita u čudu: • Pa šta, za boga miloga, radite sa čmarom od dva metra? A žena reče: • Damo mu radar i postavimo ga iza mosta!
Stigla čoveku kazna za saobraćajni prekršaj, 5000 din i sad pita prijatelja saobraćajca šta da radi? - Ma pocepaj to i baci. Posle mesec dana, stigne ponovo, ali sada 10000 din. Ponovo ga pita šta da radi, a ovaj: - Ma pocepaj bre to i baci. Prođe još mesec dana, ali povećana na 30000 din. i dva meseca zatvora. Ode opet do prijatelja policajca da ga pita šta sad da radi. - E pa, jbg, i ti ga pretera, dosta je što sam ti pomogao dva puta do sada.
Klinac kaže panduru: • Čiko, čiko, ja mogu da dokažem da ste vi, panduri, najgluplji ljudi na svetu. • Beži, mali, nemoj da te privedem! • Ali, stvarno to mogu da dokažem. • 'Ajde, dokaži. • Koliko si kifli pojeo jutros na prazan stomak? - upita klinac. • Jebem li ga, tri-četiri. • Eto, vidiš da si glup. Pojeo si jednu na prazan stomak, a ostale su došle na tu prvu kiflu. • Pazi, stvarno! - zamisli se pandur i ode do šefa da mu se požali. • Šefe, mi panduri smo stvarno najgluplji ljudi na svetu. • Pazi malo šta pričaš, ja znam za sebe, ali za tebe... • Ali, šefe, mogu da dokažem. • 'Ajde dokaži! • Šefe, koliko si kifli pojeo jutros na prazan stomak? • Pa... ovaj... pet-šest, ne znam. • E, jebiga, šefe, da si rekao tri-četiri, sad bih te zajebao.
U gluvo doba noći ulazi pandur u stanicu go k'o pištolj. Presretne ga komandir smene i pita šta je bilo, a on počne da priča: Bio sam na žurci. I tek u neko doba ustane jedna devojka i kaže "sad neka se sve ženske skinu". One se stvarno skinu. Onda ona kaže "Sad nek se muški skinu". Gledam ja, svi se skidaju, skinem se i ja. Ona opet kaže "Sad gasi svetlo". Neko ugasi svetlo. Najzad ona kaže "A sad, muški na posao!". I ja doš'o...
Razgovaraju Engleskinja, Francuskinja i Srpkinja o muževima i konstatuju da moraju da ih uvedu u kućne poslove jer one sve rade i po kući i oko dece a oni samo čekaju na gotovo. Dogovore se da se nađu za mesec dana i da vide šta su uradile. Posle mesec dana, kad su se ponovo našle, kaže Engleskinja: • Ja sam sačekala Džona i pravo sa vrata rekla: "Slušaj, Džon, više ovako ne može! Ja sa posla trčim kući, perem, peglam, kuvam, radim oko dece, a ti dođes kući i čitaš novine. To više ne dolazi u obzir!" I par dana ništa nisam videla, ali ubrzo je Džon počeo da pere prozore, pa malo sa decom, a sad već sve radimo zajedno! Francuskinja kaže: • I meni je sa Pjerom bilo slično. Isto sam ga izgrdila, lupila pesnicom o sto, i posle toga par dana ništa nisam videla, ali već posle 5-6 dana Pjer je počeo da radi sve po kući i oko dece, sad sam baš zadovoljna. Kaže Srpkinja: • I meni je bilo slično. Kako je Radojica došao kući, ja pesnicom o sto i kažem da to njegovo ponašanje više neću da trpim i da mora da mi pomaže u kući jer ću inače čudo da napravim, i... jedno 10 dana ništa nisam videla. Onda mi se otvorilo desno oko...
Prolazi covek grobljem i vidi ogroman kamen na jednom grobu. Prilazi da vidi zasto tu stoji, vide tekst urezan iznad, koji glasi: "Brate moj, ako si pravi brat i drug pomozi, pomeri kamen ovaj sto mi na dusi stoji i olaksaj mi muke"... Covek krece da pomera, gura, vuce, i posle poduzeg mucenja uspe da pomeri kamen... Tada ugleda natpis koji stoji na mestu kamena: "Brate moj, ako si brat i drug, vrati ovaj teski kamen nazad da zajebemo jos nekoga"...
Pričaju Englez, Francuz i Rus koje im je najlepše iskustvo iz vojske. • Mene i moje društvo puste jedno veče u grad. Odemo u pab, popijemo hektolitar piva, pobijemo se i mnogo nam lepo bilo - kaže Englez. • Nas pustili u grad, odemo u javnu kuću, zakupimo je celu, i cele noći super se provodimo... - kaže Francuz. • Sibir. -50 C. Sneg 2 metra. Nas deset u kolibi sedimo oko neke male, jadne peći i pokušavamo da se grejemo. Ulazi komandir i kaže: "Sergej Sergejevič na stražu!", a meni lepoooo... • Sta je tu lepo - u glas ce druga dvojica • Sto to nisam ja.
Pričaju Amerikanac, Rus i Bosanac ko šta ima veće. Kaže Amerikanac: • Mi imamo platno, kada ga podignemo iznad Njujorka, bude mrak. Kaže Rus: • Mi imamo toliko aviona, kad svi polete iznad Moskve, bude mrak. Gleda Bosanac, pa kaže: • Ja imam ortaka iz Tuzle, ima onu stvar jedan metar. Kaže Amerikanac Rusu: • Daj da smanjimo, ovaj pretera. Kaže Amerikanac: • Ja serem, nemamo za ceo Njujork već za pola. Kaže Rus: • I ja serem, nemamo aviona za celu Moskvu već za pola. Tek će Bosanac: • I ja jedem govna, ovaj moj ortak nije iz Tuzle već iz jednog sela pored.
Pošao Crnogorac u Nemačku. Kako je bio lenj za bilo kakav posao, on sedne na ulicu i počne da prosi. Prolazili su ljudi, neko bi mu ostavio po neku siću, neko marku, neko pet. Međutim on je ubrzo zapazio jednog gospodina koji je tuda prolazio svakoga dana i uvek mu ostavljao po 50 maraka. Trajalo je to neko vrijeme, a onda je gospodin počeo da preskače dane. Ne samo što više nije bio redovan, nego je i davao manje - po 20 maraka. Primetio to Crnogorac, ali misli, popraviće se gospodin, to je samo trenutno. Ali avaj, gospodin je dolazio sve ređe i ređe. Najzad Crnogorac ne izdrža nego ga jednog dana priupita: • Dobro bre, šta je s tobom? Ranije si dolazio svakog dana i ostavljao mi po 50 maraka, a sada si sve ređi i ređi i ostavljaš mi samo 20 maraka? • Pa znaš kako je, imam ženu, malu decu, počeo sam kuću da gradim... • A jel, pa preko moje grbače?!
Zvoni poštar na vrata i otvara mu Perica sa cigaretom u ustima u flašom votke u ruci. Poštar: • Ćao, jesu li ti roditelji kod kuće? Perica: • A šta ti misliš?
Pitaju mali Perica i Marica baku: • Bako, kako smo mi došli na svet? Baka: • Pa donela vas je roda... Okrene se Perica Marici i kaže: • Da joj kažemo ili da je pustimo da glupa umre?
Perica pita mamu: •- Mama, kako sam ja došao na svet? Mama: • Donela te roda. Perica: • A ti? Mama: • Isto. • Tata, a ti? • Isto. • A baba i deda? • Isto. Uveče Perica piše u svoj dnevnik: "U mojoj familiji, u zadnjih 60 godina nije bilo normalnog porođaja".
Došao Perica jedan dan u školu a oko mu plavo. Pita ga učiteljica šta mu se desilo, a on: • Legli sinoć tata, mama i ja da spavamo. Posle izvesnog vremena pita me tata da li spavam, ja mu odgovorim da ne spavam i on udri po meni. Sutradan u školi Perici i drugo oko plavo. I opet isto pitanje učiteljice i Pericin odgovor: • Legli sinoć opet tata, mama i ja da spavamo i posle izvesnog vremena opet me tata pita da l' spavam a ja ćutim. Pita me on opet a ja mu rekoh da spavam a on udri. Narednog dana Perica sav modar u školi. Naravno isto pitanje a odgovor Perice: • I sinoć kad smo legli, posle izvesnog vremena pita me tata da li spavam a ja ćutim. Pita me on još nekoliko puta a ja i dalje ćutim. Pita me i mama isto a ja se pravim da spavam. • Pa dobro i zašto si onda plav? - pita učiteljica. • Kad je mama rekla "e dobro, vadi!", ja pitao: "a ko, jel' ja?".
Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo. • Pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno malo žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Ðoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!
Offline
