Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera: Akakijem, Menandrom i Polienom.
Postradali za veru Hristovu u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj. Namesnik carski Junije dovede ove svetitelje do vrućih voda i upita Patrikija: “Ko stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?”
Odgovori sveti Patrikije: “Vaši su bogovi demoni, a ove vode kao i sve ostalo stvorio je Hristos Gospod i Bog naš”. Onda upita namesnik: “A da li će te tvoj Hristos spasti, ako te ja bacim u ovu vrelu vodu?” Odgovori svetitelj: “Ako hoće, On me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo, da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni Njegova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!”
Čuvši ovo namesnik naredi te Patrikija baciše u vrelu vodu. Vrele kaplje prsnuše na sve strane i ožegoše ljuto mnoge prisutne, no svetitelj Božji, na čijem jeziku beše neprestana molitva, osta nepovređen kao da stajaše u hladnoj vodi. Videći ovo, namesnik razjari se od srama i naredi, da se i Patrikiju i ostaloj trojici njegovih prezvitera odseku glave sekirom. Tada nezlobivi ovi sledbenici Hristovi očitaše molitvu i položiše svoje glave pod sekiru dželatsku. Kada im glave behu odsečene, duše njihove vesele uzneše se u svetlo carstvo Hristovo, da večno caruju.
Sveti mučenik Talalej i Prepodobni Stefan Piperski
2. jun / 20.maj
Sveti mučenik Talalej
Rodom od Livana, od oca Verukija i matere Romilije, osamnaestogodišnji mladić, krasan izgledom i uzrastom telesnim, kose crvenožute.
Lekar po zanimanju. Postrada za Hrista u vreme carovanja Numerijanova. Kada hrabro ispovedi svoju veru u Hrista Gospoda pred sudijom mučiteljem, naredi ovaj dvojici dželata Aleksandru i Asteriju, da mu svrdlom provrte kolena, provuku konop kroz probušene kosti i obese o jedno drvo.
No dželatima kao da nevidljiva sila Božja oduze vid, te mesto Talaleja oni provrteše jednu dasku i obesiše o drvo. Kada mučitelj ovo doznade, pomisli da su dželati to namerno učinili, pa naredi da ih šibaju. Tada Aleksandar i Asterije usred šibe povikaše: “Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!” Čuvši ovo, mučitelj naredi te ih mačem posekoše. Tada sam mučitelj uze svrdlo da sam vrti kolena Talaleju, no ruke mu se uzeše, i on morade moliti Talaleja, da ga ovaj spase, što nezlobivi mučenik Hristov pomoću molitve i učini.
Potom bi bačen u vodu, no javi se živ pred mučitelja. (Jer u sebi moljaše Talalej Boga, da ne umre odmah nego da mu se produže muke). Kada bi bačen pred zverove, zverovi mu lizahu noge i umiljavahu se oko njega. Najzad bi posečen mačem i preseli se u život večni 284. godine.
Tropar (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Talalej, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
Postradao u Antinoju, gradu misirskom, u vreme Dioklecijana. Bio šiban, strugan, svećama opaljivan, no ostao do kraja nepokoleban u veri. Kad se mučitelj Arijan prevozio lađom preko Nila, Askalon molitvom zaustavi lađu nasred reke, i nije joj dao maći se dok Arijan nije napisao, da veruje u Hrista kao jedinoga i svemoćnoga Boga.
No pripisujući to čudo magijskoj veštini Askalonovoj, mučitelj zaboravi što je pisao i produži mučiti Božjeg čoveka i nadalje. Najzad Askalonu vežu kamen o vrat i bace ga u reku Nil. No trećega dana hrišćani nađu telo Askalonovo na obali zajedno sa kamenom o vratu (kako im je pred smrt sveti mučenik i prorekao) i česno ga sahrane 287. godine.
S njim postrada i sveti mučenik Leonid. A mučitelj njihov, Arijan, pokaja se docnije, poverova u Hrista od sveg srca i javno počne iskazivati svoju veru pred neznabošcima. Tada neznabošci i njega ubiše, te se i Arijan, negdašnji mučitelj hrišćana, udostoji mučeničkog venca za Hrista.
---------------------------------------------
Sveti Stefan Piperski
Ovaj svetitelj bi rođen u plemenu nikšićkom, u selu Župi, od siromašnih no blagočestivih roditelja, Radoja i Jaćime. Po predanju podvizavao se najpre u manastiru Morači, gde je i igumanom bio. Turci ga odatle proteraju, i on se nastani u Turmanu Rovačkom, na mestu koje se sad naziva Ćelište.
Posle se preseli i nastani u Piperima u jednoj ćeliji, gde je do smrti ostao u trudnom i bogougodnom podvigu. Upokojio se mirno u Gospodu 20. maja 1697. godine. Njegove mošti i sada tu počivaju i čudesima mnogim proslavljaju Hrista Boga i Božjeg ugodnika Stefana.
Crkva slavi Svete Cara Konstantina i njegovu majku Caricu Jelenu. Njima je posvećen veliki broj hramova . Njihov kult posebno je negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi,rođen je 274. godine u Naisusu (Nišu).Posle očeve smrti 306. godine od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva.
Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu prozvan Konstantinopolj, Rimu i Triru. Najveća zasluga mu je, što je 313. doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere. Kasnije se i sam krstio.
Njegova majka, carica Jelena, zaslužna je ponajviše što je pronašla ostatke časnog Krsta Hristovog kod Jerusalima, kao i što je dizala crkve i manastire. Upokojila se 330 godine, a njen sin 9 godina kasnije.
Kod Srba postoje porodice koje slave kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela, koje drže zavetnu slavu i nose litije.
Beše od roda kneževskog iz Zahumlja. Deda mu se zvaše Hvalimir, a otac Petrislav. Kao vladar mudar, milostiv, krotak, devstven i hrabar. Usrdno se Bogu moljaše i dragovoljno crkve zidaše i pomagaše. Ali imađaše teške borbe i iznutra i spolja, iznutra sa jereticima i bogumilima, a spolja sa zavojevačima: carem Samuilom i carem Vasilijem. Samuilo ga prevarom zarobi i baci u tamnicu. Kada tamnovaše, javi mu se angel Božji i predskaza mu, da će skoro biti oslobođen tamnice, ali ipak da će mučenički skončati. Poznavši ga bolje, Samuilo ga zavoli i dade mu svoju kćer Kosaru za ženu. Kada umre Samuil, zacari se sin njegov Radomir. No dvojurodni brat Radomirov Vladislav ubi Radomira, pa onda dozva na prevaru Vladimira te i ovoga poseče 1015. godine. Mošti ovoga svetog kralja mučenika počivaju netljene u njegovom manastiru kod Elbasana i na njima se kroz vekove dešavahu, i dan danji dešavaju, mnogobrojna čudesa. Kod manastira Svetog Nauma, 1925. godine podignuta je crkva ovome krunisanom mučeniku kao ktitoru ovoga slavnog manastira.
Ovaj sveti i umni jerarh posveti sebe od detinjstva na službu Hristu. Podvizavaše se zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim. Jednom u sušno vreme ova dva svetitelja svojim molitvama nizvedoše obilan dažd na zemlju. Zbog svog podvižničkog i devstvenog života od svoje rane mladosti, bi izabran i posvećen od patrijarha Tarasija za episkopa sinadskog. Učastvovao na VII vaseljenskom saboru. Po želji carevoj išao kalifu Harun-al-Rašidu da vodi pregovore o miru. U vreme zloga Lava Jermenina svrgnut sa prestola arhijerejskog zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo, gde u bedi i siromaštini skonča ostavši do kraja veran Pravoslavlju i 818. godine preseli se u carstvo Hrista Cara.
Po smrti svojih roditelja ovaj Mihail razdade sve svoje imanje siromasima, a on ode na poklonjenje svetinjama u Jerusalim. Potom stupi u obitelj svetog Save Osvećenog gde se zamonaši. Beše Mihail sasvim mlad i krasan licem, no od mnogog posta suh i bled. U to vreme vladahu Jerusalimom Arapi. Jednog dana posla Mihaila njegov duhovni otac u grad da proda rukodelje. Na ulici ga srete škopac carice arapske i povede carici da pokaže svoje rukodelje. Kada carica vide krasna monaha, razgori se nečistom pohoti i predloži monahu greh telesni, kao negda žena Pentefrijeva celomudrenom Josifu. Kada Mihail odbi skverni predlog i poče da beži, gnevna carica naredi da ga biju štapovima a potom da ga vode caru s optužbom kao tobož da je hulio veru Muhamedovu. Car mu predloži da primi veru Muhamedovu, no on odbi. Tada mu dadoše neki jak otrov, da bi ga otrovali; on ispi otrov, i ne bi mu ništa. Onda naredi car te ga posekoše mačem usred Jerusalima. Monasi nađu telo njegovo i prenesu u obitelj svetog Save, gde ga česno sahrane. Postrada sveti Mihail za Hrista i proslavi se u IX veku.
Ovaj divni svetitelj rodio se u Antiohiji 522. godine u vreme cara Justina Starijega. Otac mu pogine od zemljotresa i on ostane sam s materom Martom. U šestoj godini života udaljio se u pustinju ka nekome duhovniku Jovanu, pod čijim rukovodstvom predao se velikom posnom i molitvenom podvigu na udivljenje svih onih koji su ga videli. Pretrpevši strašna iskušenja demonska, on je primio od Gospoda i angela NJegovih veliku utehu i blagodat. Gospod Hristos javio mu se u vidu krasnoga dečka. I posle toga viđenja u srcu Simeonovom razgori se velika ljubav prema Hristu. Mnoge godine proveo je na stolpu Bogu se moleći i psalme pojeći. Po uputstvu Božjem udaljio se po tom na goru prozvanu Divnom od samog Gospoda. Po imenu ove gore i sam Simeon prozvat je Divnogorac. Shodno njegovoj ljubavi prema Bogu, data mu je bila retka blagodat, pomoću koje je isceljivao svaku bolest, ukroćavao zverove, prozirao u daleke krajeve sveta i u srca ljudska, izlazio van sebe i gledao nebesa, razgovarao s angelima, strašio i razgonio demone, proricao, živeo ponekad po trideset dana bez sna i još duže bez hrane, primao hranu iz ruku angela. Na njemu se potpunce ispuniše reči Spasiteljeve: "Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti" (Jn 14, 12). Leta Gospodnjeg 596. a u sedamdeset petoj godini života svoga predstavi se Simeon Gospodu, da se večito naslađava gledanjem lica Božija zajedno s angelima.
TREĆE OBRETENjE ČESNE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELjA
7.jun / 25 maj
Česna glava Svetog Jovana Krstitelja bejaše pre mnogo godina sakrivena na sveštenom mestu. Sada bi po ukazanju Božjem jednom svešteniku pronađena u jednom srebrnom kivotiću. "U osmom veku, u vreme ljutog ikonoborstva, glava Svetog Krstitelja beše preneta u mesto Komane u Kapadokiji, mesto progonstva svetog Jovana Zlatousta. No sada, kada ikonoborstvo presta, u vreme cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, česna glava Svetog Jovana bi preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi. Prepodobni Teodor Studit (koji se slavi 11. novembra) održao je divnu pohvalu u čast ovog trećeg obretenja česne glave Svetog Krstitelja. Izgleda da je sveta Glava Preteče i Krstitelja Gospodnjeg bila i u njegovom studitskom manastiru.
Jedan od Sedamdesetorice. Sledbenik i pratilac apostola Pavla, od koga bi postavljen za episkopa Verije Tračke. No propovedao je Jevanđelje i na Kritu gde je primio u svoj dom sveti Dionisija Areopagita. O njemu svedoči sveti Dionisije, da je bio čovek neobično čistog uma, krotosti i nezlobivosti; da mu se u viziji javio sam Gospod Isus s angelima Svojim, i da nikad nije počinjao svetu liturgiju dok prethodno nije imao nebesko viđenje. Pretrpevši mnoge napasti za ime Hristovo, on je najzad postradao od nevernih Jevreja, i ubijen bio, preselivši se dušom u Carstvo Božje, da se večno naslađava gledanjem Gospoda u slavi.
Otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to: Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista. Skončao je svoj zemaljski život mirno.
-----------------------------------------------
Prepodobni Jovan Psihait
U ranoj mladosti udaljio se od sveta i povukao u lavru Psihaitsku u Carigradu. Tu se podvizavao mnoge godine radi ljubavi Hristove. U VIII veku trpeo izgnanstvo zbog ikonopoštovanja.
--------------------------------------------
Sveti novomučenik Aleksandar Solunski
Ovaj mučenik Hristov bi rođen u Solunu u vreme velike tiranije turske nad ovim gradom. Kao mladić zavaran bi od Turaka i poturčen. U početku ga savest nije grizla za takav postupak, i on dođe na Ćabu s ostalim muhamedanskim hadžijama, i postade dervišom. No kao derviš u Solunu on se počne gorko kajati. Pri tom kajanju dođe na misao, da on ničim ne može sprati sa sebe strašni greh hristoodstupništva do samo svojom krvlju. Kada se pokaja, dakle, i reši na mučeništvo, on se objavi pred Turcima kao hrišćanin. Turci ga bace u tamnicu, i potom stave na druge muke. No Aleksandar je samo vikao: "Kao hrišćanin sam rođen, kao hrišćanin hoću da umrem". Najzad ga Turci osude na smrt, čemu se pokajani Aleksandar veoma obradova, poznavši iz toga da su mu gresi oprošteni i da Bog prima žrtvu njegovu. Bi posečen u Smirni 1794. godine i proslavljen u Crkvi nebeskoj i zemaljskoj.
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA TERAPONTA, Episkopa Kiparskog
9. jun / 27 maj
Ovaj sveti Terapont beše monah, i bi udostojen episkopskog čina na ostrvu Kipru. U vreme gonjenja hrišćana od strane neznabožaca on junački postrada za svetu veru i dobi venac mučenički od Gospoda Hrista. Njegove svete mošti najpre počivahu na Kipru i činjahu čudesa, no zatim biše prenete u Carigrad, i to sa sledećeg razloga: kada Agarjani, po popuštenju Božjem, u vreme cara Nikifora godine 806. pustošahu mnoge istočne pokrajine i odvođahu ljude u ropstvo, oni se približiše i ostrvu Kipru sa namerom da s njim učine ono što i sa ostalim pokrajinama. Tada se sveti Terapont javi crkvenjaku svoje crkve i reče mu: Idi brzo, uzmi moje mošti i nosi ih u Carigrad, jer neprijatelji krsta Hristovog hoće da dođu na ovo ostrvo i da ga opustoše; reci o tome i ostalim hrišćanima da se sklone odavde pre najezde agarjanske.
Crkvenjak odmah obavesti hrišćane o ovom svetiteljevom javljanju i naređenju. Oni se brzo spremiše za put, a načiniše i novi kivot, položiše u njega česne mošti svetog Teraponta i, uzevši ih sa sobom, ukrcaše se u lađu i krenuše na put. Kada veći deo puta prevališe, i već se približavahu Carigradu, nastade bura na moru, od koje se svi uplašiše i uznemiriše. Tada iz kivota svetiteljevog stade izlaziti divan i jak miris kao neki tanak oblak, i napuni ne samo lađu nego se razli i po moru na tri stadije oko lađe, i odmah se bura utiša od tog predivnog i neiskazanog miomira. A crkvenjak, koji sa velikom ljubavlju čuvaše česne mošti svetiteljeve, ču glas iz kivota gde ga po imenu zove. Čuše to i ostali kako sveti Terapont po imenu zove čuvara svojih moštiju. Tada svi sa strahom i pobožnošću pristupiše kivotu, želeći da vide svetiteljeve mošti. Zavirivši u kivot, oni ugledaše gde miomirisno miro teče iz česnih moštiju sveštenomučenikovih, i ispuni sav kivot. Onda hrišćani koji behu na lađi, zahvatahu to miro u staklene sudove, i sa verom se pomazivahu njime na isceljenje duša i tela svojih.
Stigavši u Carigrad, oni položiše mirotočive mošti svetog sveštenomučenika Teraponta u crkvi Presvete Bogorodice. To bi 806. godine, za carovanja Nikifora I. Posle nekog vremena, zbog mnogih čudesa koja bivahu od tih česnih moštiju, hrišćani podigoše zaseban hram u ime svetog sveštenomučenika Teraponta, i u njega preneše i položiše svete mošti ugodnika Božjeg.
U vreme zločestivog cara Maksimilijana beše u Aleksandriji Teodora devica, blagorodnog proishođenja i vaspitanja. Kao hrišćanka bi Teodora izvedena na sud pred neznabošce. Posle dugih istjazanja za veru Hristovu naredi knez mučitelj, da se baci u bludilište i da bude vojnicima dozvoljeno ulaziti k njoj na zadovoljenje telesne pohote. Sveta Teodora moljaše se Bogu prilježno, da je spase od skverni, i kada se ona moljaše, uđe k njoj vojnik po imenu Didim, reče joj, da je i on sluga Hristov, obuče nju u svoje vojničko odelo, a sebe u njeno žensko. Tada nju pusti da izađe, a on osta u bludilištu. Po tom uhvaćen bude i izveden pred sudiju, prizna da je hrišćanin, da je on spasao Teodoru i da je gotov za Hrista umreti. Bi osuđen na smrt i izveden na gubilište. Tada dotrča i Teodora k njemu i uzviknu: "Iako si ti spasao moju čast, ja nisam od tebe iskala da me spaseš od smrti. Ustupi meni smrt mučeničku!" Reče joj na to Didim sveti: "Vozljubljena sestro, ne sprečavaj me da umrem za Hrista i krvlju mojom operem grehe moje!" Čuvši ovu prepirku neznabošci oboje osudiše na smrt, i oboje behu posečeni, a tela im sažežena u ognju. Česno postradaše i zadobiše vence večne slave 304. godine u Aleksandriji.
Prepodobni Nikita Ispovednik, Sveta mučenica Elikonida i Sveti Ignjatije, episkop rostovski
10. jun / 28.maj
Prepodobni Nikita Ispovednik
Sveti Nikita ispovednik, episkop halkidonski. U mladosti odreče se sveta i udalji se na podvig monaški. Prosijavši vrlinom kao sunce, zapažen bi od starešina crkvenih i uzvišen na presto arhijerejski u Halkidonu.
Kao arhijerej beše naročito milostiv prema bednim, i staraše se mnogo o sirotama, o udovicama i ništim.
Kada zli Lav Jermenin ustade protiv ikona, ustade i ovaj svetitelj Nikita mužestveno u odbranu ikona, obličavajući cara i objašnjavajući značaj ikona. Zbog toga pretrpe mnoga uniženja, ozlobljenja i tamnovanja.
Najzad bi proteran u izgnanstvo za veroispovedanje, i u trudovima i stradanjima predstavi se Gospodu, da primi venac slave u Carstvu Božjem.
**************************************
Sveta mučenica Elikonida
Rođena u Solunu, i vaspitana u blagočešću hrišćanskom. U vreme Gordijana i Filipa ona pređe u Korint gde veleglasno izobliči sve one koji prinošahu žrtve idolima. Kada je načelnik Perinije savetovaše da prinese žrtvu idolu Eskulapu, reče mu Hristova mučenica:
“Čuj me, ja sam sluškinja Hristova, a ko je Eskulap, ne znam. Čini što ti volja”. Zbog toga bi izvedena na sud i mučena strašnim mukama. Bačena u oganj; iz njenog se tela izli mnoga krv i pogasi oganj, a ona osta živa. Bačena pred lavove – lavovi je se ne dodirnuše, no umiljavahu se oko nje.
Puštena u hram da, tobož, prinese žrtve idolima, ona polupa idole i time još više ozlobi mučitelja protiv sebe. Dok je ležala sva ranjava u tamnici, javi joj se sam Gospod sa arhangelima Mihailom i Gavrilom, isceli joj rane, i uteši je i ukrepi. Potom bi izvedena na gubilište da bude posečena mačem. Pre posečenja uzdiže Elkonida ruke svoje u visinu i moljaše se Bogu, da je Bog primi i pridruži ovcama Svojim u ogradi nebeskoj.
Kada svrši molitvu, ču se glas s neba: “Priđi, kreći, gotov je za tebe i venac i presto!” Najzad bi posečena mačem, i primi venac slave od Gospoda, kome se iz ljubavi i žrtvova kao nevino i čisto jagnje.
********************************************
Sveti Ignjatije, episkop rostovski
Kao arhijerej upravljaše stadom Hristovim dvadeset šest godina sa velikom ljubavlju i milosrdnošću. Kada umre, i telo mu bi položeno u crkvi, videše neki, kako on usta iz sanduka i diže se na vazduhu iznad crkve, i sa visine blagoslovi ljude i grad, potom se ponovo vrati u svoj mrtvački sanduk. I druga mnoga čudesa dogodiše se na grobu njegovom. Predstavio se Gospodu 28. maja 1288. godine.
Sveta mučenica Teodosija Tirska. U vreme cara Maksimijana u Kesariji Palestinskoj stajahu jednoga dana mnogi hrišćani vezani pred pretorijom. Pristupi im ova blagočestiva devica Teodosija i blažaše ih i hrabraše za smrt mučeničku.
Vojnici čuvši šta ona govori, odvedu i nju pred sudiju. Razjaren sudija naredi, te joj obesiše kamen o vrat i baciše je u dubinu morsku. No angeli Božji iznesu je živu na obalu. Kada se ona javi opet sudiji, ovaj naredi te je posekoše.
Iduće noći javi se Teodosija svojim roditeljima, sva u prevelikom nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i reče: “Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?” A to reče roditeljima zato što je oni odvraćahu od ispovedanja Hrista i mučeništva. Česno postrada i proslavi se 308. godine.
****************************************
Spomen Prvog vaseljenskog sabora
Spomen i pohvala Svetim Ocima Prvog vaseljenskog sabora vrši se u nedelju pred Duhove, ili u VII nedelju po Vaskrsu. Ovaj Sabor bi održan u Nikeji 325. godine u vreme svetog cara Konstantina Velikog. Ovaj Sabor sazvan beše da otkloni zabunu, koju svojim krivim učenjem stvorio beše Arije, sveštenik aleksandrijski.
On je, naime, rasprostirao učenje, kao da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Na ovom Saboru učestvovalo je trista osamnaest Svetih Otaca. Sabor je osudio učenje Arijevo i Arija predao anatemi, pošto nije hteo da se pokaje. Još je Sabor konačno utvrdio Simvol Vere, koji je docnije dopunjen na Drugom vaseljenskom saboru.
Na Prvom vaseljenskom saboru bili su mnogi znameniti svetitelji, među kojima su se naročito isticali: sveti Nikolaj Mirlikijski, sveti Spiridon, sveti Atanasije, sveti Ahil, sveti Pafnutije, sveti Jakov Nisivijski, Makarije Jerusalimski, Aleksandar Aleksandrijski, Jevstatije Antiohijski, Jevsevije Kesarijski, Mitrofan Carigradski, Jovan Persijski, Aristak Jermenski i drugi mnogi sa Istoka.
Sa Zapada pak prisustvovali su: Osije Kordovski, Teofil Gotski, Cecilijan Kartaginski i drugi. Glavni posao ovoga Sabora, dakle, bio je utvrđenje Simvola Vere. No, osim toga, Sabor je utvrdio i vreme praznovanja Vaskrsa. Rešio pitanje Meletijevog raskola. I najzad, propisao je dvadeset kanona.
Prepodobna mučenica Teodosija
Rođena po molitvi njene matere svete mučenice Atanasije, koja joj se javi i reče, da će roditi. Roditelji je posvete Bogu, i rano je dadu u ženski manastir. Po smrti roditelja ona od ogromnog imanja poruči u zlatara tri ikone:
Spasitelja, Bogorodice i svete Anastasije, a ostalo sve razdade siromasima. Postrada u vreme opakoga cara Lava Isavrjanina, ikonogonitelja, i primi dvogubi venac: devičanski i mučenički, 730. godine.
Sveti Aleksandar, episkop aleksandrijski
Prvi poveo borbu protiv Arija. Upokojio se 326. godine.
Sveti Jovan Jurodivi, Ustjužski čudotvorac.
Sveti mučenik Nan (Jovan) Solunski
Postradao za veru od Turaka 1802. godine u Smirni.
Sveti mučenik Andrej Hioski
Postradao za veru od Turaka 1465. godine u Carigradu.
Pad Carigrada
Zbog grehova ljudskih popusti Bog ljutu bedu na prestonicu Hrišćanstva. Sultan Muhamed II pokori Carigrad 29. maja 1453. godine i pogubi cara Konstantina XI.
U vreme cara Valenta bi veliko gonjenje Pravoslavlja od strane arijana, koje i sam car pomagaše. Čuvši za ovo gonjenje, Isakije, pustinjak negde na Istoku, ostavi pustinju i dođe u Carigrad da hrabri pravoverne i da izobličava jeretike. Baš u to vreme pođe car Valent s vojskom na sever protiv Gota, koji se od Dunava spuštahu ka Trakiji.
Isakije izađe pred cara i reče mu: “Care, otvori crkve pravovernim, i Bog će blagosloviti put tvoj!” No car se ogluši o starca i produži put svoj. Sutradan opet istrča Isakije pred cara i opet mu ponovi opomenu svoju, i umalo car ne posluša starca, da ga u tom ne spreči neki njegov savetnik pripadnik Arijeve jeresi. Treći dan istrča Isakije pred cara, uhvati konja carevog za uzdu i moljaše cara, da da slobodu Crkvi Božjoj, i prećaše kaznom Božjom, ako se usprotivi molbi njegovoj.
Razjaren car naredi te starca baciše u neku propast od blata i trnja. No angela tri javiše se i izvukoše starca iz propasti. Četvrti dan izađe Isakije pred cara i proreče mu groznu smrt, ako ne da slobodu pravoslavnim: “Govorim ti, care, odvešćeš vojsku na varvare, no nećeš odoleti varvarima, pobeći ćeš ispred njih, ali ćeš biti uhvaćen i živ sažežen”.
Tako se sve i zbi. Varvari isekoše grčku vojsku kao travu, a car pobeže sa onim svojim savetnikom, arijancem, i sakri se u jednu košaru. Varvari stigoše na to mesto, i saznavši gde je car, opkoliše košaru, i zapališe je, i izgori car Valent sa savetnikom svojim. Potom se zacari car Teodosije Veliki, koji ču za Isakija i njegovo ispunjeno proročanstvo.
Prizva ga car k sebi i pokloni mu se. Pošto se mir zacari u Crkvi, i arijanci bejahu prognani, htede se Isakije vratiti u svoju pustinju, ali bi umoljen te osta u Carigradu. Neki velmoža Saturnin sagradi mu obitelj gde se starac do smrti podvizavaše, čineći mnoga čudesa. Obitelj se napuni monasima i postade velikim manastirom. Pred smrt Isakije odredi za igumana Dalmata, učenika svoga, po kome se ta obitelj docnije i nazva dalmatska. I preseli se bogougodni starac Isakije oko 383. godine u večnost, da se naslađuje gledanjem lica Božjeg.
********** ***********
Sveta Makrina
Baba svetog Vasilija Velikog. Beše divna po umu i blagočešću svome. Učenica svetog Grigorija Neokesarijskog čudotvorca. U vreme Dioklecijana napustila dom svoj, i sa svojim mužem, Vasilijem, krila se po šumama i pustinjama.
Njihovo imanje bude konfiskovano, no oni nisu za tim žalili. Lišeni svega osim ljubavi prema Bogu oni se nastane u jednoj prastaroj šumi, gde provedu sedam godina. Po Božjem Promislu koze su se spuštale s planine i davale se njima, i tako su se hranili. Skončali su oboje mirno u IV veku posle premnogih stradanja za veru Hristovu.
Sveti apostol Jerma, Sveti mučenik Ermije i Sveti mučenik Filosof
13. jun / 31.maj
Sveti apostol Jerma
Sveti apostol Jerma bi jedan od Sedamdesetorice. Spomenut u poslanici apostola Pavla k Rimljanima (Rm 16, 14). Rodom je bio Grk, no živeo je dugo u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju, i završio je svoj život mučenički. Sastavio je vrlo poučnu knjigu Pastir prema otkrovenjima angela Božjeg.
Jerma je bio bogat čovek, no zbog greha svojih i svojih sinova padne u krajnju siromaštinu. Jednom na molitvi javi mu se čovek u beloj odeći i sa štapom u ruci, i reče mu da je on angel pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog (Jerminog). I dade mu angel dvanaest zapovesti: 1. verovati u Boga; 2. živeti u prostoti i nevinosti, ne zlostavljati i davati milostinju svakom ko prosi; 3. ljubiti istinu i izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje.
******************************
Sveti mučenik Ermije
Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi.
Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem posečen. Potom Ermiju iskopaše oba oka, no on ne žaleći uzviknu ka sudiji: “Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu”. Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo Ermijevo i česno sahraniše. Njegove mošti davahu iscelenje svim bolnim i nevoljnim. Postrada sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina.
***************************************
Sveti mučenik Filosof
Ovaj Hristov mučenik beše rodom iz okoline Aleksandrije. U vreme gonjenja hrišćana Filosof sveti ne hte se odreći Hrista Gospoda pred knezovima i sudijama neznabožnim. Zbog toga udariše ga neznabošci na ljute muke. Pošto bi mučen raznim mukama, metnuše ga najzad u meku postelju i vezaše mu i noge i ruke, i pustiše k njemu ženu razvratnu, da ga na greh navede. Kada sveti Filosof oseti, da se u njemu budi pohot od prikosnovenja ženskih ruku, on steže zubima jezik svoj, preseče ga i ispljunu u lice razvratnici. Od toga se u njemu pohot ugasi, a bludna žena toliko užasnu, da odmah pobeže od njega. Potom bi posečen mačem oko 252. godine u svojim mladim godinama, i preseli se u Carstvo večne mladosti.
Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.
Sveti mučenik Nikifor, Sveti mučenik Jovan Novi Sočavski
15 jun / 02 jun
Sveti mučenik Nikifor
Sveti Nikifor Ispovednik, patrijarh carigradski. Plemić carigradski. Otac mu Teodor bio visoki činovnik na dvoru carskom, bogat i blagočestiv. Nikifor službovaše nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i otac njegov. No videći svu sujetu svetsku, on se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir.
Manastir mu se ubrzo napuni monasima, a on upravljaše manastirom ne hoteći sam primati monaštva pod izgovorom da je nedostojan, mada je u svemu služio kao uzor svima. Učestvovao je pre toga na 7. vaseljenskom saboru kao mirjanin, po volji cara i patrijarha, i koristio Saboru mnogo svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma. Kada umre patrijarh Tarasije, Nikifor bi izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primi čin monaški i sve ostale činove redom, i bi 806. godine ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh. To je bilo u vreme cara Nikifora, koji ubrzo po tome ode u rat na Bugare, i pogibe.
Njegov sin Stavrikije vladaše samo dva meseca, pa umre. Posle ovoga zacari se dobri car Mihail, prozvani Rankaba, no vladaše samo dve godine, dokle ga Lav Jermenin ne obori i ne progna. Kada se ovaj Lav zacari, posla mu patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će se držati i braniti prava vera). Car ne potpisa, no odloži to do po krunisanju. A kada ga patrijarh krunisa, on se otkaza da potpiše onu knjigu, i objavi se ubrzo kao jeretik ikonoborac. Patrijarh pokuša da ga posavetuje i povrati pravoj veri, no uzalud. Car nasilno izagna Nikifora na zatočenje na ostrvo Prokonis gde u bedi i lišenjima svake vrste provede trinaest godina, pa se preseli u večnost 827. godine. Kao patrijarh upravljao Crkvom Hristovom devet godina.
*********************************
Sveti mučenik Jovan Novi Sočavski
Plemić iz Trapezunta. Optužen od nekoga zavidljivoga Latina, postrada za Hrista 1492. godine u gradu Akermanu.
Posle mučenja zato što nije hteo usvojiti veru persijsku (jer gradonačelnik beše pripadnik ove vere), sveti Jovan bi vezan za noge konju i vučen po gradu.
Neki zlobni Jevrejin videći ga, priskoči i zakla ga. Te noći videše mnogi ognjen stub nad njegovim telom i tri svetlonosna muža unaokolo.
Docnije vojvoda moldavski Joaleksandar prenese mu česno telo sa velikim počastima u grad Sočavu i sahrani u hramu mitropolijskom, gde i danas počiva i čudesno spasava ljude od raznih muka i bolesti. Česno postrada i proslavi se 2. juna 1492. godine.
**************************************
Sveti novomučenik Konstantin
Rođen kao musliman na ostrvu Mitileni. Budući isceljen od teške bolesti pomoću svete vodice u crkvi i videći druga čudesa vere Hristove, on se krsti u Svetoj Gori u skitu Kapsokalivskom. Docnije padne u ruke Turaka, koji ga posle užasnih muka od četrdeset dana obese u Carigradu 2. juna 1819. godine.
Sveštenomučenik Erazmo Ohridski
Ovaj svetitelj beše rodom iz Antiohije i življaše u vreme careva Dioklecijana i Maksimijana. Podvizivao se krepko na gori Livanskoj, i bio obdaren od Boga velikim darom čudotvorstva. Kao arhijerej pošao da propoveda Jevanđelje. Stigavši u grad Ohrid, Erazmo molitvom svojom vaskrse sina nekoga čoveka po imenu Anastasa, i krsti ovoga. Tom prilikom Erazmo krsti i mnoge druge neznabošce i razori u Ohridu žrtvenike idolske. Zbog toga bude optužen caru Maksimijanu koji se u to vreme bavio u Iliriji.
Car ga izvede pred bakarni kip Zevsov i naredi mu, da prinese žrtvu i da se pokloni idolu. Sveti Erazmo učini silu, te iz idola izađe strašna aždaja, koja poplaši narod. Opet svetitelj učini silu, i aždaja pogibe. Tada svetitelj propovedaše Hrista i krsti dvadeset hiljada duša. Ogorčeni car naredi te se posekoše svih ovih dvadeset hiljada, a Erazma stavi na teške muke, pa ga onda baci u tamnicu. Ali se javi angel Božji, kao negda Petru apostolu, i izvede Erazma iz tamnice.
Potom ode ovaj sluga Božji u Kampaniju gde propovedaše Jevanđelje ljudima, pa se opet vrati u grad Hermeliju i povuče u jednu pešteru, da se u njoj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama moljaše se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje život večni svima onima koji sa verom budu prizivali njegovo ime. Po svršetku molitve ču se glas s neba: “Tako neka bude kako si molio, celebniče moj Erazmo!”
Sav radostan pogleda svetitelj još jednom u nebo i vide venac slave kako se spuštaše na nj, i vide horove angela, proroka, apostola i mučenika, koji prilažahu da prime njegovu svetu dušu. Najzad uzviknu on: “Gospode, primi duh moj!” i izdahnu oko 303. godine. Peštera s crkvicom svetog. Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida, i od nje se i do danas projavljuje velika sila ugodnika Božjeg Erazma sveštenomučenika.
Offline
