• Page 1 of 3
  • 1
  • 2
  • 3
  • »
Forum » -== General Forum Section ==- » Kultura - Culture [Regional, Foreign & International Languages] » Dogodilo se u Januaru
Dogodilo se u Januaru
bronzanica
21-06-2019, 8:44 AM
# 1
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 1. januar

45. p.n.e. - Stupio je na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII je reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.

404. - U Rimu su održane poslednje borbe gladijatora. Gladijatori su obično bili robovi, zločinci ili najmljeni slobodni ljudi. Pre igre, prošetali bi celom arenom, pokazivali oružje onome ko je igru davao, zatim bi nastupila predigra sa tupim, a na kraju borba sa pravim oružjem. Ubijenog gladijatora mrtvonoše bi pod obrazinom Merkurija odnele u mrtvačku odaju. Pobednik bi dobio palmovu grančicu ili zlatnik kao nagradu, a ponekad i slobodu. Bilo je borbi i sa zverima. Zveri su dražene ili jedna na drugu ili na naoružane gladijatore.

1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka). Grad koji je potom nastao bio je prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.

1526 - Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska je postala deo Habsburške monarhije.

1700. - Protestantska zapadna Evropa (izuzev Engleske) usvojila je Gregorijanski kalendar.

1801 - Stupio je na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, čime je stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.

1803 - Danska je zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.

1808. - Američki kongres zabranio je uvoz robova.

1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, jedan od vođa nacionalnog pokreta 1948. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom XIX veka. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").

1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.

1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Zakon o oslobađanju robova.

1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

1880. - U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu postao je metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre.

1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.

1915. - Rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnuti pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koji je pisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Narodnooslobodilačkom ratu učestvovao je od 1941. Počeo je da piše kao đak Učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata objavio je zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela prožeta su lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Poslednjom zbirkom pripovedaka, "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu, vedri, čak vetropirasti Ćopić, kako su ga mnogi doživljavali, predstavio se kao pisac izuzetne misaonosti i stila, ali i kao razočarani čovek obuzet melahnolijom i sumornim slutnjama, posebno u uvodu knjige u kojem piše o strepnji od "crnih konjanika" - ubica španskog pesnika Garsije Federika Lorke (Federico Garcia Lorca). To kao da je nagovestilo njegovo samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".

1925 - Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.

1946. - Mokli (Mauchly) i Ekert (Eckert) završili su prvi američki kompjuter pod nazivom ENIAC.

1958 - Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

1959 - Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi je preuzeo vlast vođa revolucionarnog pokreta "26. jul" Fidel Kastro, a diktator Fulhesio Batista je pobegao u Dominikansku Republiku.

1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija.

1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije. Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario je u filmskim muzičkim komedijama ("Ljubavna parada", "Vesela udovica", "Žiži").

1979 - SAD i Kina su uspostavile diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.

1993 - Radio Televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, među kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, govoru mržnje, nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uređivačke politike.

1993 - Češka i Slovačka su postale samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1994 - U SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558 odsto, cene su se u proseku povećavale 62 odsto dnevno, dva odsto na sat i O,029 odsto u minuti.

1995 - U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.

1998 - Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.

1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 1. januara 2002.

1999. - Švedska je usvojila zakon koji krivičnim delom smatra kupovinu, ali ne i prodaju, seksualnih usluga, čime je ulična prostitucija u Stokholmu smanjena za više od dve trećine.

2000 - Velika Britanija je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.

2001 - U Zagrebu je preminuo Fabijan Šovagović (68) jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije.

2002 - Evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.

2003 - Policijske snage EU zamenile su u BiH međunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.

2003 - U Brazilu je inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva, prvi brazilski predsednik iz radničke klase.

2005 - U Holandiji je, po prvi put posle II svetskog rata, stupio na snagu Zakon kojim su pripadnici policije obavezni da poseduju identifikaciona dokumenta.

2007 - Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice Evropske unije.
bronzanica
21-06-2019, 6:36 PM
# 2
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 2. januar

1492 - Španija je, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.

1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su uSiriju.

1837 - Rođen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica", koju su još činili Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio je elemente ruskog i orijentalnog folklora ("Rusija", "Tamara").

1839 - Francuski pronalazač i začetnik fotografije Luj Dager snimio je prvu fotografiju Meseca.

1898 - Rođena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića. 

1905 - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet Paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan,koji je u jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano d Beržerak" (1897) osvojio je tadašnju publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.

1920 - Rođen je Isak Asimov (Isaac), američki pisacnaučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom knjiga iz serijala "Zadužbina" ("Foundation") značajno je uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943 - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli povlačenje s Kavkaza.

1944. - Helikopter je prvi put počeo da se koristi u ratu, i to od strane Britanaca.

1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon(Jose). Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.

1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "LunaI" bez ljudske posade.

1966. - U Španiji je prvi put rođeno jedno jevrejsko dete još od proterivanja Jevreja 1492. godine.

1971 - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.

1980 - U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika učeličanama, prvi od 1926. Štrajk je prekinut 2. aprila.

1992 - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

1994 - Više od 70 ljudi je poginulo i najmanje 670 ranjeno tokomdvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

1995 - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.

1995. - Naučnici su koristeći teleskop "Keck" na Havajima otkrili najudaljeniju galaksiju, od Zemlje udaljenu približno 15 milijardi svetlosnih godina.

1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg premijera Hamu Amadua, pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara.

2002 - Peronista Eduardo Dualde postao je novi predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. To je bio peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.

2003 - Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je uprethodnoj godini u svetu ubijeno 19 novinara, što je najmanji broj od 1985. godine, od kada se beleže njihova stradanja.

2007 - Preminuo je bivši gradonačelnik Jerusalima Teodor "Tedi"Kolek, koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradonačelnik Jerusalima 28 godina.

2011 - Posle 18 godina Mostar je ponovo postao sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Mostar je bio sedište te eparhije od 18. veka do rata u Bosni i Hercegovini 1992. kada je sedište izmešteno u Trebinje.
bronzanica
21-06-2019, 6:37 PM
# 3
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 3. januar

106. p. n. e. - Rođen je Marko Tulije Ciceron, veliki rimski govornik, političar, filozof i pisac. Kao konzul, 63. p. n. e. otkrio je i savladao Katalininu zaveru. Bio je republikanac, protivnik Cezara i Antonija. Ubijen je 43. godine p. n. e. Ostavio je veći broj govora, dela i veliku prepisku. U pogledu stila i jezika, smatra se najvećim rimskim piscem. Dela: "Besede", "O besedništvu", "Razgovori u Tuskulumu", "O starosti", "O dužnostima" (u ovom delu dao je čuvenu pravnu izreku Summum ius summa iniuria - stroga primena zakona često donosi nepravdu)... Čuvene su njegove besede "Filipike" (14) i "Protiv Kataline".

1795. Nakon poraza ustanka Tadeuša Košćuškog, Pruska, Austrija i Rusija sklopile su tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.

1815. Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. U Japanu je ukinuta institucija šoguna i započela "prosvetiteljska era" dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio je centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put ka brzom razvoju Japana.

1875. Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova (1866). Izdavačka kuća "Larus" kasnije je postala jedna od najpoznatijih u svetu. 

1904. - Rođen je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura". Potom je zbog političkog progona prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca "Linkskurve", a u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma. Otišao je 1936. u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta", "Re-vizija umetnosti", "Modern German Art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom građanskom ratu "Španija između smrti i rađanja".

1924. - Dve godine pošto su otkrili grobnicu faraona Tutankamona, britanski arheolog Karter i njegovi radnici otkrili su i najveću dragocenost u njoj - kameni sarkofag koji je sadržao tri zlatna kovčega jedan u drugom, a u poslednjem je bila mumija faraona Tutankamona, stara oko 3.000 godina.

1926. Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu". Roman je preveden na mnoge jezike, po njemu je snimljeno više filmova, a adaptiran je i za pozornicu.

1931. Umro je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. je smenjen s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali živote i stotine Jevreja spasli sigurne smrti.

1957. - Napravljen je prvi električni sat.

1959. - Američki predsednik Ajzenhauer potpisao je specijalnu proklamaciju priznajući teritoriju Aljaske u Uniju kao 49. državu. Aljasku je otkrio još 1741. ruski naučnik Vitus Bering. Prvo naselje osnovali su Rusi nekoliko godina kasnije, ali su 1867. godine celu teritoriju Aljaske prodali SAD-u za 7,2 miliona dolara. Godine 1912. Aljaska je proglašena američkom teritorijom, ali je tek 1959. godine dobila status savezne države SAD.

1961. - SAD su prekinule diplomatske veze sa Kubom.

1967. Džek Rubi, koji je ubio Li Harvi Osvalda pre nego što je Osvald stigao na sud zbog ubistva predsednika SAD DŽona Kenedija, umro je u bolnici.

1970. U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977. Međunarodni monetarni fond odobrio je Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.

1980. Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito primljen je u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu je amputirana noga.

1990. Panamski general Manuel Antonio Norijega, predao se trupama SAD nakon 10 dana provedenih u vatikanskoj ambasadi. Norijega je potom deportovan na Floridu gde mu je suđeno.

1990. U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo je 307 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

1993. Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine (START-II).

1994. U Sibiru se srušio ruski putnički avion "Tupoljev-154". Poginulo je svih 124 putnika i članova posade.

1996. Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili su da je u toj zemlji, nakon završetka rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.

1997. Širom Srbije nastavljeni su masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su od 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti su počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj nakon smrti predsednika Franje Tuđmana, ubedljivo je pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio je 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.

2001. Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio je novi svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši pet hiljada kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.

2002. Generalni sekretar UN Kofi Anan odobrio je osnivanje suda za ratne zločine počinjene tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

2003. U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu (Venecuela) između grupe simpatizera i protivnika predsednika Huga Čaveza, poginule su najmanje dve osobe, a 78 je povređeno.

2004. Egipatski avion "boing 737" srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, uglavnom Francuza koji letovali u Egiptu.
bronzanica
21-06-2019, 6:37 PM
# 4
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 4. januar

1494. Štamparija u Cetinju štampala prvu knjigu na srpskom jeziku, "Oktoih prvoglasnik" Đurđa Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

1717. Engleska, Francuska i Holandija formirale Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.

1754. - Osnovan je Univerzitet Kolumbija u Njujorku.

1785. - Rođen je Jakob Grim, nemački filolog, bibliotekar i profesor u Berlinu. Sa bratom Vilhemom izdavao je nemačke narodne bajke i time obratio pažnju naučnika ne samo na narodne umotvorine nego i na narodni govor (dijalekte), dok se do tada proučavao samo književni jezik. Najznačajnije delo mu je "Nemačka gramatika" u četiri sveske. Bio je prijatelj Vuka Karadžića i nemačkoj publici je predstavljao Vukove zbirke, a preveo je kako srpske narodne pesme, tako i Srpsku gramatiku iz 1814. godine.

1797. Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809. Rođen francuski učitelj Luj Braj. 1829. izumeo sistem pisma za slepe, Brajevu azbuku.

1842. U dvorani Teatra na Đumruku vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio prvi javni muzički koncert u Beogradu.

1863. - Džejms Plimpton (James Plimpton) iz Njujorka patentirao je rolšue na četiri točkića.

1887. - Tomas Stivens (Thomas Stevens) zavrišo je svoje putovanje oko sveta na biciklu i time postao prvi čovek koji je to učinio, prešavši ukupno 21,700 kilometara.

1890. - Rođen je srpski političar i slikar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata, napustio je ideje jugoslovenskog nacionalnog revolucionara, prišao Komunističkoj partiji Jugoslavije i 1921. postao član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist", osuđen je 1925. na 20 godina robije. U zatvoru je preveo "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. U Crnoj Gori je 1941. u Drugom svetskom ratu bio partijski rukovodilac i taj period istorija nije potpuno osvetlila, posebno njegovu ulogu u fizičkim likvidacijama političkih protivnika. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva, a 5. novembra je u tom gradu osnovao Novinsku agenciju Tanjug.

1892. - Rođen je srpski pisac i istoričar književnosti Milan Bogdanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom fakultetu i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

1932. Vlada Indije proglasila ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vođu Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.

1944. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije.

1948. Velika Britanija priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.

1951. Severnokorejske i kineske trupe u Korejskom ratu zauzele Seul.

1958. Sovjetski Sputnjik I, prvi veštački satelit, lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

1960. U saobraćajnoj nesreći poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegova dela zasnovana na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

1965. - Umro je T. S. Eliot, pesnik, kritičar i esejist. Rođen je u SAD, gde je završio filozofske studije, a potom je živeo i radio u Engleskoj kao pisac i književni urednik jedne izdavačke kuće. Njegovo prvo značajno delo, poema "Pusta zemlja" (1922), predočava razočaranje generacije posle 1918, kao i šturost i jalovost moderne civilizacije. Otada je objavio veći broj pesama u kojima kombinuje poetski metod starijih engleskih pesnika, uglavnom 17. veka, i modernih simbolista. Objavio je i veći broj eseja iz oblasti književne kritike, naročito starije poezije, a njegov časopis "Krajterion" vršio je, tokom 17 godina izlaženja, znatan književni uticaj. Poetske drame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak" i "Koktel-partija" - imale su znatan književni i pozorišni uspeh. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1948. godine.

1967. Poginuo engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom, 648,7 kilometara na čas, postavio 1964. Poginuo vozeći čamac s mlaznim motorom Plava ptica na jezeru Koniston.

1973. Pokraden Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete slike vredne dva miliona dolara, među njima i jedna Rembrantova, vredna milion dolara.

1993. Bosanski Srbi i muslimani odbili, na konferenciji u Ženevi, Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori supendovani, rat u Bosni nastavljen još većom žestinom.

1994. Gradu Foča u Bosni posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.

1995. Domaća i svetska javnost oštro protestovale zbog državnog preuzimanja lista Borba i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Borba privatizovana početkom 90-ih, u vreme reformske vlade Ante Markovića u SFRJ.

1998. Šef izraelske diplomatije David Levi podneo ostavku rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.

2002. Nekoliko ljudi izgubilo život u snežnim olujama koje su zahvatile Grčku, Bugarsku i Tursku. Grčke i bugarske vlasti u najugroženijim regionima uvele vanredno stanje.

2003. Islamska militantna grupa iz zasede napala vojni konvoj u severoistočnom Alžiru i ubila 43 i ranila 19 vojnika.

2004. Avganistan usvojio novi Ustav, stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.
bronzanica
21-06-2019, 6:38 PM
# 5
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 5. januar

1066. - Umro je Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042., po kojem su nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti - "Leges Edwardi confessoris".

1524. - Umro je Marko Marulić, humanist i renesansni pisac. Njegova filozofsko-moralistička dela na latinskom jeziku bila su u svoje vreme mnogo čitana, preštampavana i prevođena u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Od njegovih dela na narodnom jeziku najbolji je moralističko-alegorijski ep "Judita" (štampan 1521), a zatim spev "Suzana". Bavio se izučavanjem klasične kulture i slikarstvom.

1589. - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči , ćerka gospodara Firence Lorenca II, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (protestanata) poznat kao Vartolomejska noć.

1592. - Rođen je Šah Džehan poznat i kao princ Haram mogulski car od 1628. do 1658., kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je čuveni mauzolej Tadž Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahranjen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi.

1834. - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik, Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih Srba tog vremena, ubrzo je smenjen zbog protivljenja autokratiji kneza Miloša Obrenovića.

1881. - Rođen je srpski pravoslavni teolog i besednik Nikola Velimirović, poznat po monaškom imenu Nikolaj, episkop žički i ohridski od 1919. do 1944, prema mnogima najumniji srpski monah posle Svetog Save. Po završetku studija teologije u Švajcarskoj, doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Po povratku u Srbiju, postao je predavač na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1909. se zamonašio, a potom je završio Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, objašnjavajući zapadnoj javnosti i vladama suštinu pravedne oslobodilačke srpske borbe protiv austrougarske carevine. Između dva svetska rata osnovao je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande. Pokrenuo je obnovu manastira, posebno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nazvanoj Srpska Sveta Gora. Znatno je doprineo sprečavanju jugoslovenske vlade da prihvati Konkordat s Vatikanom. Nemci mu nisu oprostili ulogu u obaranju Trojnog pakta krajem marta 1941, pa su ga u Drugom svetskom ratu, čim su okupirali Jugoslaviju, konfinirali u manastir Ljubostinja, a potom u manastir Vojlovica. S patrijarhom Gavrilom (Dožić), zatočen je 1944. u logor Dahau i oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi poslata tokom rata u koncentracioni logor. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu, smatrajući da će narodu više pomoći u emigraciji. "Kada kuća gori, požar se gasi spolja", često je govorio. Umro je 1956. u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Mudra igumanija ljubostinjska", "Stoslov o ljubavi", "Hriste, dođi u Aziju", "Indijski Savle", "Kasijana", "Zemlja nedođija", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" (nedovršeno).

1896. - Vilhelm Rentgen, (Wilhelm Roentgen) nemački fizičar, je prvi put demonstrirao novo pronadjeno zračenje, koje je zbog nepoznavanja uzroka, nauka nazvala X-zraci, a zatim 'Rentgensko zračenje'. 

1916. - Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu je posle eksplozije potonuo italijanski brod Brindizi s jugoslovenskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su pohitali da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u ratu s Centralnim silama. Dobrovoljci su mahom bili Srbi (Crnogorci, Hercegovci i Ličani) i izvestan broj Slovenaca. U eksploziji je poginulo ili se utopilo 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.

1916. - Austrougarski generalštab je u Prvom svetskom ratu naredio ofanzivu na Crnu Goru. Uprkos odlučnom otporu 60.000 slabo opremljenih boraca, austrougarske trupe su posle jedne sedmice zauzele Cetinje i do 1918. držale Crnu Goru pod okupacijom.

1919. - U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

1919. - Osnovana je Nemačka radnička partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast je došla 1933, a njen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke.

1925. - Guverner američke savezne države Vajoming je postala Neli Tejlor Ros, prva žena guverner u istoriji SAD.

1928. - Rođen je Zulfikar Ali Buto , predsednik Pakistana (1971-73). Od avgusta 1973. bio je predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga je zbacio s vlasti general Mohamed Zija ul Hak, u martu 1978. osuđen je na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

1938. - Rođen je španski kralj Huan Karlos I , koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji.

1942. - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske je u Drugom svetskom ratu započeo okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je Nemce u tom delu Srbije, a iz Niške Banje je terorom nad srpskim civilima rukovodio štab Korpusa.

1946. - Rodjena je Dajana Kiton (Dianne Keaton), američka filmska glumica.

1949. - Na sastanku u Moskvi vlade SSSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele su odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet je rasformiran 1991.

1964. - Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. To je bio prvi susret poglavara dve crkve od 15. veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji.

1968. - Aleksandar Dubček postao predsednik vlade Čehoslovačke.

1969. - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1972. - Američka svemirska agencija NASA najavila planove za novu vrstu svemirske letelice za višestruku upotrebu, Spejs Šatl (Space shuttle).

1976. - U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen je novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija.

1976. - Novim zakonom, francuski je postao jedini dozvoljeni jezik na kojem se mogu objavljivati oglasi u Francuskoj.

1991. - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".

1992. - Tanker koji je prevozio naftu 'Braer' se nasukao na Šetlandskim Ostrvima izlivši ogromne količine sirove nafte u okean i na obale ostrva. Pričinjena je ogromna ekološka šteta kako u vodi tako i na kopnu.

1996. - U Gazi je ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani "inženjer", osumnjičen kao organizator talasa samoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon.

1997. - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

1999. - SAD su produžile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize; beogradski Fond za humanitarno pravo objavio je podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.

2001. - Neurohirurg iz Njujorka, optužen da je u dva slučaja izvršio operacije mozga sa pogrešne strane, oslobođen je optužbi i vraćena mu je dozvola za rad.

2003. - U 85 godini umro je Masimo Điroti , jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji, poznat po ulogama u filmovima Lukina Viskontija "Opsesija", "Smisao" i "Veštice".

2003. - U istovremenim samoubilačkim napadima dvojice Palestinaca u Tel Avivu, poginule su 22 osobe, a više od 100 je povređeno.

2004. - Vlasti u Kini su naredile da se oko 10.000 civetki (životinje slične mački) na buvljim pijacama u južnoj provinciji Gvandong ubiju nakon što su genetički testovi pokazali da su one mogući prenosioci smrtonosnog virusa SARS.
bronzanica
21-06-2019, 6:38 PM
# 6
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 6. januar

1066. Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto, normanskog vojvode Vilijama Osvajača.

1322. U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

1331, pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija) protiv Raške sklopile vojni savez, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda i osigurao prevlast nad Makedonijom, čime je srpska država postala najmoćnija na Balkanu. U spomen na tu bitku u Metohiji podigao je manastir Dečani, po kojem je nazvan Dečanski.

1492. Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, pošto je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana Rekonkvista – ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.

1745. Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1810. Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822. Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.

1829. Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").

1838. - Semjuel Morze priredio je prvu javnu demonstraciju telegrafa.

1859. - Rođen je srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1884. Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje moderne genetike. Rezultate koji su potvrđeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".

1885. - Rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske partije. S Dimitrijem Tucovićem pokrenuo je časopis "Borba". Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919, a njegovi posmrtni ostaci preneseni su u otadžbinu 1959. 

1916. Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci, pod komandom serdara Janka Vukotića, odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.

1919. Umro je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD (1901-09) čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke države. Dužnost predsednika je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929. Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević je ukinuo Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.

1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt je ugovorom u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.

1945. Predsednik Nacionalnog komiteta za oslobođenje Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske, maršal Josip Broz - Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin su sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga pred kraj Drugog svetskog rata.

1949. Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".

1963. Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvođenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.

1978. U Mađarsku je vraćena jruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog kralja Mađara, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata.

1993. Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks - "Dizi" Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1993. Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.

2000. Jake policijske snage razdvajale su dva skupa na Cetinju u Crnoj Gori gde su Srpska pravoslavna crkva i samoproklamovana Crnogorska pravoslavna crkva održavale centralno božićno slavlje na Badnji dan.

2002. Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom nađena, izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

2003. Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak ka pomirenju posle 19 godina građanskog rata.

2004 - Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovio odnose sa Egiptom.

2005. Dečak rođen u Kini u prvim minutima 2005. godine proglašen je 1,3 milijarditim stanovnikom te države.
bronzanica
21-06-2019, 6:39 PM
# 7
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 7. januar

1536 - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

1598 - Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.

1610 - Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

1785 - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.

1789 - Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vodja iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.

1807 - Velika Britanija je proglasila blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I Bonaparte.

1844 - Rodjena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je jedno od glavnih hodočasničkih mesta u Evropi.

1847. - Rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju, zatim uređivao novine i bavio se pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka, dve komedije i prevodio je s francuskog i ruskog, uključujući "Rat i mir" Lava Tolstoja. Opisivao je život srbijanskog sela pritisnutog birokratijom i zelenašima. Dela: pripovetke "Glava šećera, "Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".

1872. - Izašao je prvi srpski pozorišni list "Pozorište", koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.

1887. - Objavljen je prvi članak o železnicama na srpskom jeziku - uvodnik u "Serbskom narodnom listu" pod naslovom "Gvozdeni put i parovoz".

1909. - U Beogradu je počela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija i radničkih pokreta Srbije, Crne Gore, Makedonije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Na trodnevnom skupu usvojena je rezolucija o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.

1927 - Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza izmedju Londona i Njujorka.

1929. - Prvi put je izašao "Tarzan", jedan od prvih avanturističkih stripova.

1932 - Umro je francuski političar Andre Mažino. Kao ministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrdjenja duž francusko-nemačke granice, koja je nazvana po njemu. Veliki i skup odbrambeni sistem se u Drugom svetskom ratu pokazao beskorisnim jer su Nemci 1940. Francusku napali iz Belgije, zaobišavši "Liniju Mažino".

1934. - Prvi put je izašao kultni strip "Fleš Gordon", autora Aleksa Rejmonda (Alex Raymond).

1943. - Englez Henri Mil (Henry Mill) patentirao je pisaću mašinu.

1943. - Umro je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac "novog tehničkog poretka", čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehnološkog razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti održavao bliske kontakte s otadžbinom. Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, najveće naučne poduhvate ostvario je u SAD-u. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje magnetne indukcije dobila je Teslino ime. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.

1946 - Zapadne sile su priznale Austriju u granicama iz 1937.

1953 - Američki predsednik Hari Truman je objavio da je u SAD izgradjena hidrogenska bomba.

1979 - Kambodžanski pobunjenici, uz pomoć vijetnamskih snaga, posle dvonedeljne opsade, zauzeli su Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera, Pola Pota. Smatra se da je za vreme režima Crvenih Kmera od aprila 1975. u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti izmedju milion i dva miliona ljudi.

1989 - Umro je japanski car Hirohito. Njegova vladavina od 1926. obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, avgusta 1945. je objavio bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao "božanskog porekla". Medjunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbe za ratne zločine.

1990 - Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina zatvoren za turiste radi restauracije.

1992 - Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru.

1997 - U Alžiru je, od eksplozije bombe koju su u autobus podmetnuli islamski ekstremisti, poginulo 13, a ranjeno stotinu ljudi.

1998 - Ilegalna Oslobodilačka vojska Kosova koja je objavila da je izvela niz napada na policijske stanice na Kosovu, preuzela je odgovornost i za terorističke akcije u Makedoniji, iako je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo povezanost OVK s tamošnjim bombaškim napadima.

1999 - Američki Senat počeo je sudjenje u postupku opoziva (impičmenta) predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u ljubavnoj aferi s pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

2002 - Tokom božićne ceremonije u Beranama, u Crnoj Gori, jake policijske snage sprečile su sukob pristalica srpske i crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.

2002 - Francuski legendarni modni kreator Iv Sen Loran povukao se iz sveta visoke mode. Modnu kuću osnovao je 1962, a proslavio se 1966. kolekcijom prvih smokinga za žene koji su postali modni hit.

2004 - Zvaničnici Zoo-vrta u Buenos Airesu, u Argentini, saopštili su da se rodilo šest retkih bengalskih belih tigrova, čime je njihov broj u svetu uvećan na 210.

2005 - Šef irske policije je saopštio da je Irska republikanska armija ukrala 50 miliona dolara iz banke Belfast.

2006 - Umro je austrijski planinar Hajnrih Harer koji je život detaljno opisan u autobiografskoj knjizi "Sedam godina na Tibetu", po kojoj je snimljen film.
bronzanica
21-06-2019, 6:39 PM
# 8
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 8. januar

1297 - Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi uspostavio je u Monaku dinastiju Grimaldi koja je i danas na vlasti. Prerušen u kaluđera Grimaldi je krišom ušao u tvrđavu Monako koja je bila pod vlašću Đenove, a potom pustio unutra svoje vojnike i zaposeo tvrđavu. Kao Renije I vladao je do smrti 1314.

1324 - Umro je italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Godine 1271. sa 17 godina krenuo je iz Venecije ka Dalekom istoku, a njegovi doživljaji, zabeleženi u delu "Knjiga svetskih čudesa" (1298), kasnije poznatom pod nazivom "Milion", podstakli su pomorce evropskih zemalja da krenu u potragu za morskim putevima ka Dalekom istoku. Pretpostavka o njegovom rođenju na Korčuli zasniva se na dokumentu iz XV veka po kojem je porodica Polo poreklom iz Dalmacije.

1589. - Rođen je srpski pisac Ivan (Dživo) Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima na slobodu i borbu porobljenih Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je turski poraz u Hoćimskoj bici 1621. i smrt sultana Osmana II u janičarskoj pobuni godinu dana kasnije, videći u tim događajima predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: drama "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga".

1642 - Umro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej (Galilei), čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio je Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalaganje za Kopernikov heliocentrični sistem dovelo ga je u sukob s katoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije.

1679 - Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

1807 - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku zauzeli Kalemegdansku tvrđavu u koju su se Turci sklonili nakon zauzimanja Beograda 12. decembra 1806. Beograd je posle 380 godina ponovo postao prestonica srpske države. Šest godina kasnije, nakon sloma ustanka Turci su ponovo osvojili Beograd.

1810. - Rođen je Robert Šuman, nemački kompozitor i jedan od najznačajnijih predstavnika romantizma. Ističe se kao muzički liričar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je časopis "Neue Zeitschrift fur Musik", u kom je vodio odlučnu borbu protiv negativnih pojava i konzervatizma u muzici svoga vremena. Dela: solo pesme (ciklusi "Pesnikova ljubav", "Ljubav i život žene"), klavirske kompozicije "Karneval", "Simfonijske etide", "Dečje scene", koncerti za klavir, za violončelo i orkestar, simfonije, kamerna muzika i dr.

1856. - Doktor John A. Veatch otkrio je boraks, natrijumovu so borne kiseline. Danas se široko upotrebljava u industriji stakla, u kozmetici, medicini i domaćinstvu.

1896 - Umro je francuski pisac Pol Verlen, koji je poeziju obogatio novom muzikalnošću, a lirski izraz novim nijansama. Njegova poema "Pesničko umeće" prihvaćena je kao manifest simbolizma ("Romanse bez reči", "Galantne svečanosti", "Elegije", "Mudrost"). 

1900. - Rođena je princeza Marija, druga kćer rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Britanije i Irske. Princeza Marija se 1922. godine udala za kralja Aleksandra Karađorevića, sa kojim je dobila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja. Umrla je 1961. godina u izgnanstvu u Londonu.

1916. - Posle dugotrajne i žestoke borbe, povučene su sve savezničke trupe sa Galipolja. Ovde je u aprilu 1915. godine obrazovan Galipoljski front, na kome su se protiv Turaka borili uglavnom australijske, novozelandske, južnoafričke i kanadske trupe.

1918. - Američki predsednik Vudrov Vilson objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. U jednoj tački govori se o "autonomiji naroda u Austrougarskoj", što je bio pokušaj da se parira Dekretu o miru koji je objavila sovjetska vlada.

1923 - Nakon izveštaja Reparacione komisije krajem 1922. da Nemačka kasni sa isporukama uglja na ime ratne odštete Francuskoj i Belgiji, francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast. Kriza je sporazumno rešena sredinom 1924, a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

1926 - Abdul Aziz ibn Saud postao je kralj Hedžasa, a naziv zemlje promenjen je u Saudijska Arabija.

1935 - Rođen je američki muzičar Elvis Aron Prisli, "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

1942 - Rođen je Stivn Hoking, istaknuti engleski fizičar. Reputaciju jednog od vodećih svetskih naučnika XX veka stekao je nakon objavljivanja knjige o poreklu univerzuma "Kratka istorija vremena" (1988).

1954. - Elvis Prisli platio je četiri dolara memfiskom studiju za snimanje svojih prvih dveju pesama: "Casual Love" i "I'll Never Stand in Your Way".

1959 - General Šarl de Gol postao je prvi predsednik Pete republike Francuske.

1973 - Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

1976 - Umro je kineski državnik Džou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, premijer od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958.

1993. - Majkl Džordan, igrač Čikago bulsa, postigao je svoj 20.000-ti poen u karijeri.

1996 - Umro je francuski političar i državnik Fransoa Miteran, prvi socijalista koji je 1981. izabran za predsednika Francuske. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, a od 1971. vođa Socijalističke partije.

1998 - Arapski terorista Remzi Ahmed Jusef osuđen je na doživotnu robiju, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šestoro ljudi. Dve zgrade Centra sa preko sto spratova srušene su 11. septembra 2001. u samoubilačkom terorističkom napadu sa dva oteta aviona.

2002 - U Albaniji je u 117. godini umrla Cherime Hasan Bardi jedna od najstarijih Albanki i jedna od nekoliko osoba na svetu koje su živele u tri veka.

2003 - Skupština Crne Gore izabrala je novu republičku vladu čiji je premijer Milo Đukanović.

2003 - Nakon nekoliko napada na pripadnike američkih vojnih snaga, u Kuvajtu je objavljen religiozni proglas koji zabranjuje ubijanje ne-Muslimana, čime su ojačani postojeći zakoni.

2004 - Umro je duhovni vođa egipatske zabranjene organizacije Muslimanska braća, Ma'mun al Hodeibi (83).

2004 - Britanska kraljica Elizabeta dala je ime "Kraljica Meri" najvećem brodu na svetu, namenjenom za krstarenje. Brod, vredan 800 miliona dolara, dugačak je 345 metara.

2010 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da je od gripa A (H1N1) umrlo 12.799 osoba u svetu od kada se pojavio u Meksiku u proleće 2009. godine.

2012 - Umro je Džeri Robinson američki strip crtač i idejni tvorac lika negativca Džokera u stripovima o Betmenu.

2012 - Umro je francuski pijanista bugarskog porekla Aleksis Vajsenberg posebno poznat po izvodjenju muzike Sergeja Rahmanjinova, Frederika Šopena, Franca Lista, Roberta Šumana, Igora Stravinskog i Johanesa Bramsa. Nastupao je sa najvećim svetskim dirigentima poput Herberta fon Karajana i Leonarda Bernstajna.
bronzanica
21-06-2019, 6:40 PM
# 9
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 9. januar

1768. - Englez Filip Astli (Philip Astley) postavio je prvi moderan cirkus u Londonu.

1792 - Mirom u Jašiju, kojim je okončan rusko-turski rat započet u avgustu 1787, Rusija je proširila svoju granicu do Dnjestra.

1793 - Francuz Žan Pjer Blanšar (Jean Pierre Blanćard) je izveo prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

1804 - Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je "seča knezova", što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1811. - Održan je prvi turnir u golfu za žene.

1856. - Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, uzor generacijama kompozitora u stilizaciji folklornih motiva. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su Rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

1873 - Umro je Šarl Luj Napoleon III, nećak Napoleona Bonaparte (Charles Louis), predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Tokom njegove vladavine Francuska je zaposela Nicu i Savoju i započela kolonijalno osvajanje Indokine. Započeo je rat protiv Pruske, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen s prestola. Posle zaključenja mira s Pruskom 1871. emigrirao je u Englesku gde je umro.

1878 - U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.

1878 - Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II (Vittorio), prvi vladar ujedinjene Italije, popularni "padre della patria", koji je po dolasku na presto 1861. inaugurisao parlamentarnu monarhiju. 

1908 - Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone, Beauvoir), životna saputnica filozofa Žan-Pol Sartra (Jean Paul Sartre), autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja ("Mandarini", "Svi su ljudi smrtni", "Drugi pol", memoari "Uspomene dobro vaspitane devojke".

1913 - Rođen je američki državnik Ričard Nikson (Rićard Nixon), jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja postupkom impičmenta. Predsednik SAD postao je 1969, ponovo je izabran 1972, a 1974. se povukao zbog afere "Votergejt". Normalizovao je 1972. odnose s Kinom.

1922 - Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture (Sekou Toure), prvi predsednik posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. Jedan je od osnivača Afričkog demokratskog zbora (1946), Demokratske stranke Gvineje (1947), a od 1956. na čelu je afričkog sindikata Generalne konfedracije radnika crne Afrike. Bio je poslanik teritorijalne skupštine Gvineje 1953, a 1956-58. Narodne skupštine Francuske.

1942 - U Petrovgradu (Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana mađarske okupacione vlasti su počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba.

1945 - Počelo je iskrcavanje američkih trupa u Drugom svetskom ratu na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe su okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

1953 - Potonuo je južnokorejski putnički feribot. Život je izgubilo 349 ljudi.

1962 - ŠSR i Kuba su potpisali trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba dobijala robu po povlašćenim, niskim cenama. Ugovor je prestao da važi 1991.

1978 - U Iranu je počela islamska revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen s vlasti šah Reza Pahlavi.

1992 - Reagujući na odluku bosanskih Muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, Srbi su proglasili Republiku srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.

1996 - Čečenski pobunjenici zauzeli su bolnicu i najmanje 2000 talaca u dagestanskom gradu Kizliar. Pobunjenici su tražili da se prekine rat u njihovoj državi.

1996 - Obustavljen je vazdušni humanitarni most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina (1948). Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno je 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.

1999 - Prilikom hapšenja pripadnici Sfora ubili su bosanskog Srbina Dragana Gagovića (39), optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosanskom ratu (1992-95).

2002 - SAD su ukinule sankcije na prodaju oružja SR Jugoslaviji uvedene 1996.

2002 - Američka vlada je pokrenula istragu o stečaju multinacionalne elektrodistributerske kompanije "Enron", najvećem bankrotstvu u američkoj istoriji.

2003 - U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.

2004 - Turska je potpisala protokol kojim se ukida smrtna kazna čak i u slučaju rata, što predstavlja početni korak u pravcu otpočinjanja pregovora o ulasku u EU.

2005 - Palestinci su izabrali Mahmuda Abasa za naslednika njihovog dugogodišnjeg lidera Jasera Arafata.

2005 - Sudanska islamistička vlada i pobunjenici sa juga zemlje potpisali su mirovni sporazum, kojim je završen najduži građanski rat u Africi, koji je trajao punih 21 godinu.

2007 - Japan je zvanično formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskg rata.

2007 - Umro je Ivao Takamoto, animator koji je stvorio likove za crtane filmove Skubi-Du, "Porodica Kremenko" i "The Jetsons". Tokom karijere, duge više od šest decenija sarađivao je i na nekim od najpoznatijih dugometražnih i televizijskih crtanih ostvarenja za kompaniju Dizni i tim Hana-Barbera
bronzanica
21-06-2019, 6:41 PM
# 10
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 10. januar

49. p.n.e. - Gaj Julije Cezar izgovorio je čuvenu rečenicu"Alea iacta est" i prešao reku Rubikon (po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica izmedju Italije i Galije), što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva - počeo je

gradjanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvodjenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili su Cezara 44. p.n.e.

1356 - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen je glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.

1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka (1973).

1810. - Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.

1863. - Otvorena je prva podzemna železnica u Londonu.

1882 - Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvodjenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci.

1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter". 

1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.

1917 - Umro je Frederik Kodi, poznat kao Bafalo Bil , poštanski jahač "Poni ekspresa", vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. Godine 1883, legendarna ličnost američke istorije organizovao je reviju kaubojskih veština "Revija divljeg zapada", u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao i u Evropi i gostovao je i u Srbiji.

1920 - U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije su članice Veća postale Nemačka i ŠSR. Zbog političkog neuspeha Liga naroda je prestala da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine UN.

1920. - Održan je prvi sastanak Društva naroda osnovanog 1919. godine Versajskim mirovnim ugovorom.

1922 - Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1923. - Četiri godine nakon završetka Prvog svetskog rata, predsednik Voren Harding (Warren G. Harding) naredio je američkim okupacionim trupama stacioniranim u Nemačkoj da se vrate kući.

1934 - U Nemačkoj je pogubljen Marinus van der Lube , nakon što je proglašen krivim za potpaljivanje Rajhstaga 27. februara 1933.

1941. - U Njujorku je premijerno izvedena predstava "Arsenik i stare čipke" Jozefa Keselringa.

1946. - U Londonu je održana Prva generalna skupština Ujedinjenih nacija kojoj su prisustvovali predstavnici 51 države. Nedelju dana kasnije, prvi put se sastao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ustanovio svoja pravila. Tek 24. januara, Generalna skupština usvojila je svoju prvu rezoluciju.

1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko" Šanel , jedna od najčuvenijih u 20. veku koja je gotovo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.

1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997 - Arnoldo Aleman postao je predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997 - Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti su probili policijski kordon, upali u zgradu parlamenta i demolirali je.

2001 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Medjunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991-92. tokom Bosanskog rata. Nakon priznanja krivice osudjena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku.

2002 - Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili su 73 palestinske kuće u Rafi, nakon napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

2003 - Severna Koreja se povukla iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. godine, optužujući SAD za nametanje svog političkog sistema. S. Koreja je taj ugovor potpisala 1985. godine.

2005 - Viktoru Jušcenku je potvrdjena pobeda napredsedničkim izborima u Ukrajini. Njegovom pobedom je omogućena promena vlasti koju je njegov protivkandidat, premijer Viktor Janukovič nazvao "revolucijom".

2007 - Umro je italijanski filmski producent Karlo Ponti,koji je radio sa nizom najpoznatijih reditelja, kao što su Federiko Felini, Žan-Lik Godar i Dejvid Lin . Tokom 50-to godišnje karijere bio je producent više od 260 filmova.

2009 - Umro je Žorž Kraven tvorac najveće francuske filmske nagrade Cezar.

2010 - Za predednika Hrvatske izabran je Ivo Josipović, kandidat Socijaldemokratske partije.

2011 - Umro je nekadašnji proslavljeni strelac i jugoslovenski reprezentativac Borivoje Kostić. Sa selekcijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu.

2012 - Umro je legendarni ruski obaveštajni agent Gevork Vartanjan, koji je sprečio atentat na savezničke vodje Josifa Staljina, Vinstona Čerčila i Frenklina Ruzvelta na konferenciji u Teheranu 1943. godine.
bronzanica
21-06-2019, 6:41 PM
# 11
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 11. januar

347 - Rodjen je vizantijski car Flavije Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, poslednji vladar jedinstvenog Rimskog carstva (379-395). Želeći da uspostavi što čvršće državno jedinstvo proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i zabranio paganske kultove. Posle njegove smrti vlast su preuzeli njegovi sinovi, na Zapadu Honorije, a na Istoku Arkadije.

1503 - Rodjen je italijanski slikar i bakrorezac Djirolamo Frančesko Marija Macola , poznat kao Parmidjanino, najznačajniji predstavnik manirizma

u gornjoj Italiji. Otkrio je nove mogućnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.

1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I , u katedrali svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija. Prihod je korišten za obnovu utvrdjenja, luka i drugih javnih radova.

1735. - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrović u Crnoj Gori, tokom čije vladavine je na Badnji dan 1702. izvedeno istrebljenje poturica, koje je Petar II Petrović Njegoš opevao u "Gorskom vijencu". Kad ga je u Sečuju 1696. zavladičio izbegli srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević, preuzeo je svu duhovnu i svetovnu vlast u Crnoj Gori i pravo da bira naslednika iz svoje porodice. Prema tom pravilu, vladari iz dinastije Petrović određivali su za naslednike nekog od sinovaca, jer kao vladike nisu mogli da se žene. Oslobodilački pokret u Crnoj Gori je pod Danilom I ušao u fazu borbe za oslobođenje od turske vlasti i za nezavisnost Crne Gore, pri čemu je bila presudna pobeda nad Turcima u bici na Carevom Lazu 1712. Uspostavio je veze s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno podigao ugled Crne Gore, a posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović.

1775. - Pogubljen je Jemeljan Pugačov, ruski kozak koji je, proglasivši se za cara Petra III, podigao ustanak protiv ruske carice Katarine II (1773-1775). Ustanak je imao karakter seljačkog rata i zahvatio je Uralski kraj, Povoložje i deo Sibira. U njemu su, pored ruskih, učestvovali i seljaci tatarskih narodnosti, kao i rudari i radnici iz ruskih manufaktura. Posle većih uspeha i pokazane organizatorske sposobnosti, Pugačov je poražen, zarobljen u kavez i odveden u Moskvu gde je pogubljen.

1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme najvećeg uspona Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena, posebno u "novinama i javnim spisima".

1848. - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio prema mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1870. - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak, koji je izbio zbog odluke okupacionih austrougarskih vlasti o vojnoj obavezi stanovništva tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesečnih žestokih borbi, a Beč je morao da amnestira učesnike ustanka, ukine zabranu slobodnog nošenja oružja, nadoknadi materijalnu štetu i ukine vojnu obavezu za Kotorski okrug.

1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta izmedju Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta Johannes Zukertort), koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije. 

1919 - Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austo-Ugarske monarhije do njenog raspada 1918. Mirom u Trianonu 1920. Transilvanija je formalno dodeljena Rumuniji.

1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanadjanin Leonard Tomson.

1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan "poslednjim velikim viktorijancem", ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani Džud").

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur.

1942. - Jugoslovenska izbeglička vlada u Londonu postavila je u Drugom svetskom ratu za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Dragoljuba-Dražu Mihailovića, pukovnika jugoslovenske vojske i vođu četnika u okupiranoj zemlji.

1946 - Ustavotvorna skupština u Tirani je proglasila Narodnu Republiku Albaniju.

1949. - U Los Anđelesu je prvi put u istoriji pao sneg.

1962 - Pod snežnom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, život je izgubilo više od 3.000 ljudi.

1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Djakometi , čije obimno, raznovrsno i osobeno delo predstavlja izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. Od 1931. radi nadrealističke prostorne konstrukcije i ekstremno izdužene bronzane ljudske likove ("Kola", "Projekat za jedan trg", "Sedam figura i jedna glava").

1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u gradjanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Vodja pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1989 - Ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting gradjana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu s Momirom Bulatovićem i Milom Djukanovićem.

1991. - Atletičar Ben Džonson je prvi put nakon suspendovanja zbog dopinga učestvovao na Olimpijadi u trci koju je završio kao drugoplasirani.

2000 - Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika doneo je opštu amnestiju za pripadnike Islamske armije spasa i za uzvrat zatražio raspuštanje njihove organizacije.

2001 - Vlada Burundija i pobunjenička grupa Hutu, jedna od dve etničke manjine, postigli su dogovor o povlačenju svojih trupa iz Demokratske Republike Kongo.

2003 - Indijska vlada i pokret Naga, jedan od najstarijih separatističkih pokreta u Aziji, postigli su dogovor da petogodišnji prekid vatre postane stalan.

2008 - Umro je ser Edmund Hilari Novozelandjanin, prvi čovek koji je osvojih vrh sveta Mont Everest i ušao u legendu kao jedan od najvećih avanturista 20. veka.
bronzanica
21-06-2019, 6:42 PM
# 12
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 12. januar

812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata izmedju Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).

1519 - Umro je Maksimilijan I , nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.

1628 - Rodjen je francuski pisac Šarl Pero , autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".

1755. - Carica Jelisaveta otvorila je prvi ruski univerzitet.

1773. - U Čarlstonu je otvoren prvi muzej u SAD.

1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uredjivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.

1876 - Rodjen je američki pisac Džon Grifit , poznat kao Džek London , jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana medju kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".

1878. - Rođen je Ferenc Molnar, mađarski književnik, jedan od tvoraca modernog mađarskog publicističkog stila. Naročito je poznat kao pisac pozorišnih komada, koji se zbog izvanredne tehnike, duhovitosti i efekata prikazuju u celom svetu. Glavna dela: roman "Dečaci Pavlove ulice" i pozorišna legenda "Liliom" (oba se ubrajaju u klasična dela mađarske književnosti). Umro je 1952. godine.

1879. - Počeo je rat između Britanaca i plemena Zulu.

1899 - Rodjen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler , koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje ĐT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948. 

1932. - Izabrana je prva žena senator u američkom kongresu. Bila je to Ophelia Wyatt Caraway.

1942. - Italijanski guverner okupirane Crne Gore u Drugom svetskom ratu, general Pircio Biroli, naredio je da se za jednog ubijenog ili ranjenog oficira strelja 50, a za podoficira ili vojnika 10 civila.

1948. - Otvoren je prvi hipermarket u Velikoj Britaniji.

1953 - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvodjača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.

1964 - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.

1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvodjenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvodjena predstava na svetu.

1977 - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vodju palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.

1981. - Na televiziji ABC prvi put je emitovana kultna sapunica "Dinastija", sa Džoan Kolins u glavnoj ulozi.

1990. - U Rumuniji je zabranjen rad Komunističke partije. To je prva zemlja bivšeg Varšavskog pakta u kojoj se to dogodilo.

991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.

1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.

1993 - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.

1995. - Savet bezbednosti UN produžio je za još sto dana delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.

1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998 - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.

1998 - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.

2002 - Umro je Sajrus Vens , državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.

2003 - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.

2005 - Evropski parlament usvojio je prvi Ustav Evropske unije, koji nikada nije zaživeo jer je predlog tog ustava odbačen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je "Lisabonski ugovor" koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica EU.

2010 - U razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti poginulo je preko 200.000 ljudi, oko 300.000 je povredjeno, a preko milion ljudi je ostalo bez kuća.
bronzanica
21-06-2019, 6:43 PM
# 13
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 13. januar

1559. - Engleska kraljica Elizabeta I krunisana je u Vestminsterskoj opatiji.

1691 - Umro je Džordž Foks, osnivač Društva prijatelja, verske zajednice Kvekera. Obuzet idejom "božijeg nadahnuća" Foks je 1648. počeo držati javne propovedi u kojima se zalagao za uspostavljanje rigoroznog morala u duhu starozavetne Biblije. Stekao je brojne pristalice.

1785. - Džon Volter (John Walter) izdao je prvi broj novina "London Times".

1806. - Rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost. Posle završetka studija prava u Kežmarku u Slovačkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije, obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje".

1842 - Prilikom povlačenja iz avganistanskog grada Kabula,britanske trupe od 9.000 vojnika masakrirane su u Kiber Pasu.

1854. - Entoni Fos (Anthony Foss) patentirao je harmoniku.

1854 - Japanski šogun Tokugava potpisao je prvi trgovinskiugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke. Kasnije su potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, čime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i počeo da se uključuje u međunarodne odnose.

1898 - Francuski pisac Emil Zola je pod naslovom"Optužujem" objavio u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora. 

1906 - Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, jedan od pionira rado-tehnike, izumitelj antene. Godine 1896. ostvario je prenos signala pomoću radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od većih objekata.

1910 - Emitovan je prvi radio-prenos opere uživo iz njujorške"Metropoliten opere", Leonkavalovi "Pajaci" i Maskanjijeva "Kavalerija rustikana".

1915 - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1930. - Prvi put se pojavio strip sa Mikijem Mausom.

1935 - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano je pripajanje Nemačkoj.

1941. - Engleski književnik irskog porekla, Džejms Džojs, pored Virdžinije Vulf i Vilijema Foknera najreprezentativniji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti, preminuo je u 59. godini. Pisao je pesme, pripovetke i romane. Čuvena je njegova mladalačka zbirka pripovedaka bližih naturalizmu nego modernoj prozi "Dablinci", kao i roman "Portret umetnika u mladosti", koji se često smatra najharmoničnijim i u celini uzev najuspelijim Džojsovim delom, štaviše remek-delom modernog izraza. Iako sam naslov romana upućuje na umetnikov autoportret - i to portret mladog Džojsa u Dablinu - posredi je, naravno, fikcionalna umetnička tvorevina, a ne puka autobiografija, bez obzira na obilje autobiografske građe. Pripovest o sebi, odnosno o Stivenu Dedalusu, Džojs će nastaviti u "Uliksu", ključnom remek-delu modernizma u 20. veku - i jednom od najkontroverznijih dela svetske književosti, romanu u kome mnogi vide kraj romana, roman čija je svrha da dokrajči sve romane, a sam autor knjigu koju samo jedna prozirna stranica deli od ludila - gde će centralni junak Stiven donekle izgubiti svoje prisne, lične osobine i postati suptilan intelektualac uopšte, da bi u "Fineganovom bdenju", u Irvikerovom snu, postao "svako", predstavnik svekolikog ljudskog roda.

1963 - U vojnom udaru je ubijen prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Granickog, koji je od 1961. bio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom vlast je preuzeo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

1972 - Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

1977 - Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, dobitnik Zlatnog lava za film "Kej Orfevr" i Zlatne palme za film "Misterija Pikaso". Poznat je i po filmovima "Nadnica za strah", "Gavran', "Istina".

1985 - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometaraistočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povređeno.

1991. - Na Svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1993 - Na osnovu odluke nemačkog Ustavnog suda obustavljen je sudski postupak protiv bivšeg predsednika Demokratske Republike Nemačke Eriha Honekera. Sud je zaključio da proces protiv 80. godišnjeg Honekera, teško obolelog od raka predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Honeker je nakon 169 dana provedenih u istražnom zatvoru emigrirao u Čile gde je umro u maju 1994.

1997. - U centru Beograda se na dočeku Nove godine po Julijanskom kalendaru, poznate kao Srpska nova godina, u organizaciji beogradskih studenata i koalicije opozicionih partija "Zajedno", okupilo najviše ljudi na jednom mestu u istoriji grada - procenjeno je da je proslavi prisustvovalo između 500.000 i 700.000 Beograđana.

2001 - U Beogradu je umro jugoslovenski književnik Branko V.Radičević. Pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac objavio je oko 70 knjiga, od kojih su najpoznatije "Pesme o majci", "Priča o životinjama", "Sa Ovčara i Kablara", "Vojničke pesme", "Ponoćni svirači", "Seljaci" i "Antologija srpskog pesništva". Napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Pokretač je muzičke manifestacije Dragačevska truba u Guči i pesničkog Disovog proleća u Čačku.

2001 - U zemljotresu u Salvadoru poginula je 701 osoba i 3.883 suranjene, a 160.598 stambenih objekata je uništeno, ozbiljno oštećeno ili zatrpano zemljom.

2002 - U Beogradu je u 78. godini umro srpski književnikAntonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. Dobitnik mnogih književnih nagrada, poznat je i kao pisac čija dela su u Jugoslaviji najviše ekranizovna ("Gospodar i sluga", "Tren 1" i "Tren 2", "Govori i razgovori").

2002 - Na Kubi je umro Gregorio Fuentes, kapetan broda ErnestaHemingveja, koji je bio inspiracija poznatom američkom piscu za roman "Starac i more".

2003 - Avganistan je ratifikovao rimski sporazum o osnivanjuMeđunarodnog krivičnog suda, čime je otvoren put za ekstradicije i suđenja za ratne zločine i kršenje ljudskih prava u toj zemlji.

2005 - Mark Tačer, sin bivše britanske premijerkeMargaret Tačer osuđen je na novčanu kaznu od oko 380.000 evra i na uslovnu kaznu od pet godina zatvora. On je ranije, u okviru nagodbe sa sudom, priznao krivicu za pokušaj finansiranja državnog udara u Ekvatorijalnoj Gvineji i time izbegao zatvor.
bronzanica
21-06-2019, 6:43 PM
# 14
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 14. januar

1742 - Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej , direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1784 - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809 - Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1826 - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osinivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.

1840. - U kneževini Srbiji za školsku slavu proglašen je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu.

1842. - U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio prvu srpsku čitaonicu s bibliotekom, koju je i osnovao. Čitaonica je čitav vek primala svu važniju srpsku i jugoslovensku štampu i strane časopise, ali su tu dragocenu zbirku 1944. u Drugom svetskom ratu uništile ustaše miniranjem zgrade biblioteke.

1867 - U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predvidjen srpski knez Mihailo Obrenović.

1875. - Rođen je Albert Švajcer, lekar, filozof i teolog, književnik, muzički istoričar i muzičar (organist). Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče" i dr. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1952. godine, a umro je 1965. godine.

1890. - Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Slike ovog umetnika s naglašenom ulogom svetlosti i podvučenim odnosom prema elementarnom volumenu svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnom doživljaju realnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju je 1918. učestvovao u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjsko-srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim je u Beogradu bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1892. - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika", jedan od najvećih svetskih helenista 20. veka. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Umnogome je izgradio srpsku terminologiju za odgovarajuće grčke mitološke i filozofske pojmove. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homerovih epova "Ilijada" i "Odiseja", ali i savremenika, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Vila Duranta, Rabindranta Tagore. Dela: "Vidovdanska etika", "Filosofija panhumanizma", "Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji", "Problemi filosofije kulture", "Istorija helenske etike", "Ogledi iz grčke filosofije umetnosti", "Aristotelovo etičko učenje", "Iz helenskih riznica", "Platonova akademija i njen politički rad", "Sofisti i njihov istorijski značaj", "Istorija helenske književnosti".

1897. - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, najmlađi učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao đak je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. U periodu između dva svetska rata pripadao je progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle oslobođenja zemlje, bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Bio je istoričar s izrazitim darom za sintezu, što je osnovna odlika njegovih 70-tak knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1898 - Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol , autor fantastičnih bajki "Alisa u zemlji čuda" i "Alisa s onu stranu ogledala". 

1900. - Pučinijeva opera "Toska" premijerno je izvedena u Rimu.

1907 - Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko 1.000 ljudi.

1912. - Rođen je srpski pisac Milorad Panić-Surep, čiju poeziju odlikuje snažan lirski naboj, muzikalnost i kompoziciona koherentnost. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i između dva svetska rata bio je novinar, a u Narodnooslobodilačku borbu stupio je 1941. Posle Drugog svetskog rata; bio je i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama "Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće", letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić - pesnik bune".

1922. - Umro je srpski general lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1929. - Rođen je srpski istoričar umetnosti i likovni kritičar Lazar Trifunović, jedan od najznačajnijih evropskih estetičara 20. veka, direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Pod njegovim rukovodstvom urađena je nova postavka Narodnog muzeja, otvorena 1966, organizovao je više izuzetno uspešnih izložbi, uključujući izložbu slika Vinsenta van Goga, jednu od najuspešnijih svetskih prezentacija dela holandskog majstora. Dela: "Konstruktivizam u srpskom modernom slikarstvu", "Savremena srpska skulptura", "Neke pojave u savremenom srpskom slikarstvu", "V. Kandinski", "Srpska likovna kritika", "Srpsko slikarstvo XX veka" (doktorska teza), "Teorijski problemi jugoslovenske skulpture", "Pol Gogen", "Petar Lubarda", "Leonardo da Vinči", "Galerija evropskih majstora", "Teorijski problemi strukture slike", "Slikarski pravci XX veka".

1941 - Rodjen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovodjenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998.

1943 - U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta, Čerčila i De Gola . Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji.

1953 - Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvodjača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito.

1957 - Umro je Hemfri Bogart, jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica", legendarnu popularnost stekao je u filmovima "Kazablanka" i "Malteški soko".

1965. - Radivoj Korać je u utakmici protiv švedskog Alvika postigao za OKK 99 poena, čime je postao, a i do danas ostao, rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona.

1969 - Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 4" s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije "Sojuz 5" u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u "Sojuz 4". To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti.

1991. - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno gramatičko delo "Savremeni srpskohrvatski jezik". Uređivao je "Srpski dijalektološki zbornik, "Južnoslovenski filolog", "Naš jezik", "Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU", "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske", "Rečnik jezika Petra Petrovića Njegoša". Ostala dela: "Istočnocrnogorski dijalekat", "Đakovački govor", "Funkcije i značenja glagolskih vremena", "Gramatika srpskohrvatskog jezika".

1991 - U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, medju kojima i Abu Ijad, jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.

2000 - Petorica bosanskih Hrvata Zoran, Vlatko i Marjan Kupreškić, Vladimir Šantić i Drago Josipović proglašeni su krivim pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu za brutalni masakr nad 116 Muslimana u Ahmićima u Bosni 1993. Oni su osudjeni na zatvorske kazne od 5 do 25 godina. Kupreškići su 23. oktobra 2001. proglašeni nevinim i oslobodjeni, a ostaloj dvojici kazna je smanjena.

2003 - U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije.

2004 - Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine.

2008 - Umro je Anhel Gonsales jedan od najvećih španskih pesnika i pripadnik generacije književnika poznatih po borbi protiv diktature Fransiska Franka.

2009 - Umro je istaknuti hrvatski vajar Dušan Džamonja.

2009 - Sud u Parizu oslobodio je šest lekara i farmaceuta optužbe za smrt 117 dece koja su 1980-tih tretirana hormonom rasta i potom obolela od Krojcfeld-Jakobsove bolesti.

2010 - Umro je američki pevač i tekstopisac Bobi Čarls autor poznatih hitova "See You later Alligator" i "Walking to New Orleans".
bronzanica
21-06-2019, 6:44 PM
# 15
Offline
Administrators
Posts: 3183
Dogodilo se na dan - 15. januar

1535 - Engleski kralj Henri VIII preuzeo je vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.

1559 - Elizabet Tjudor , ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabet I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto je stupila posle smrti kraljice Meri I.

1582 - Poljska i Rusija su, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.

1804 - Janjičarske starešine, dahije, koji su 1801. godine uzurpirali vlast u Beogradskom pašaluku, počeli su "seču knezova" u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda. Oni su na prevaru uhvatili i pogubili oko 70 najuglednijih srpskih knezova, vidjenih ljudi i sveštenih lica, medju kojima Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima i Hadži-Djeru. Taj tragični dogadjaj ubrzao je izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1895. - U Sankt Petersburgu premijerno je izveden balet P. I. Čajkovskog "Labudovo jezero". 

1905. - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u Kumanovo.

1906 - Rodjen je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi s čuvenom operskom pevačicom Marijom Kalas i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija koji je 1963. ubijen u Dalasu.

1908 - Rodjen je američki fizičar madjarskog porekla Eduard Teler. Radio je u atomskoj laboratoriji u Los Alamosu i smatra se izumiteljem američke hidrogenske bombe.

1910 - Francuski Kongo postao je sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

1912 - Tokom italijansko-turskog rata (1911-12) prvi put su bačeni iz aviona propagandni leci.

1918 - Rodjen je Gamal Abdel Naser , predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vodja zavereničke organizacije "slobodni oficiri" i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju.

1919 - U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vodje nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.

1929 - Rodjen je američki baptistički sveštenik Martin Luter King, borac za gradjanska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasilja i gradjanske neposlušnosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uoči promocije "Kampanje siromašnih", koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964.

1943 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu potisnule Japance s pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavili njihovo napredovanje prema Australji.

1970. - Moamer El Gadafi, mladi libijski kapetan koji je uklonio kralja Idrisa u septembru 1969, proglasio se za premijera Libije.

1971 - Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano su otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

1973 - Izraelski premijer Golda Meir je u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava medjunarodni status Jerusalema. To je bio prvi susret jednog predsednika vlade jevrejske države s poglavarom rimokatoličke crkve.

1992 - Evropska zajednica je priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.

1993 - SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do "masovnog gubitka života u moru".

1998 - Inauguracija Mila Djukanovića za predsednika Crne Gore izazvala je burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vodje promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj dogadjaj označio je ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Djukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i nakon odlaska Miloševića s vlasti u oktobru 2000.

1999 - U selu Račak na Kosovu pronadjena su tela 45 Albanaca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru nad civilima, ovaj dogadjaj je presudno uticao na donošenje odluke o bombardovanju Jugoslavije od strane NATO 1999.

2000 - U hotelu "Interkontinental" u Beogradu ubijen je Željko Ražnatović Arkan vodja paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović je bio optužen pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

2001 - Senat Kambodže doneo je zakon o formiranju tribunala sastavljenog od kambodžanskih i medjunarodnih sudija koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.

2001 - Umro je Leo Marks, šef kriptografa britanskih specijalnih snaga tokom Drugog svetkog rata, koji je unapredjenjem sigurnosti ratnih šifara spasao živote mnogih tajnih agenata.

2002 - Hrvati su obeležili 10 godina medjunarodnog priznanja nezavisnosti njihove države, izrazivši žaljenje zbog krvoprolića tokom ratova 90-tih godina, ali i ubedjenje da su bili u pravu što su se izdvojili iz Jugoslavije.

2004 - Novčanice na kojima je odštampan lik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina prestale su da važe kao sredstvo plaćanja u Iraku. Nova zvanična valuta u toj zemlji postao je američki dolar.

2006 - Umro je kuvajtski emir, šeik Džaber Al Sabah. Za novog šefa države imenovan je prestolonaslednik, šeik Saad Al Aabdulah Al Sabah.

2006 - Lekarka Mišel Bašele, socijalista i bivša politička zatvorenica, pobedila je na predsedničkim izborima u Čileu i postala prva predsednica ove države.

2010 - Umro je američki fotograf Denis Stok poznat po fotografijama holivudskih zvezda i džez muzičara. Serija fotografija legendarnog glumca Džejmsa Dina spada u njegove najpoznatije radove.
Forum » -== General Forum Section ==- » Kultura - Culture [Regional, Foreign & International Languages] » Dogodilo se u Januaru
  • Page 1 of 3
  • 1
  • 2
  • 3
  • »
Search:
Pravila Chat
Mini-chat
+Mini-chat
0