Preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuči, ciroze jetre, akutnog i hroničnog hepatitisa i masne jetre. Reguliše nivo šećera u krvi, smanjuje oscilacije šećera (posebno važno kod bolesnika na insulinu). Jača srčani mišic. Snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje učestalost napada angine pektoris. Ublažava simptome astme i alergija. Ublažava akutne i hronične upale urinarnog trakta, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). Pomaže kod akutnih i hroničnih upala respiratornih organa. Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišića. Deluje kod uganuća, nategnuća i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim jedinjenjima kalcijuma deluje kod osteoporoze. Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlađuje kožu, način ubrzava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštećenu kožu; ublažava i otklanja staračke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme koje se skuplja samo po suvom vremenu. Delovanje: seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i izbacivanje toksina iz organizma, čisti krv i jača nerve. Čisti od sluzi pluća, želudac, bešiku i bubrege, jača organe za varenje, popravlja neurednu menstruaciju, otklanja nesanicu. Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe. Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdoliki koji ima miris i ukus anisa, ali botanicki nije ni u kakvoj vezi s njim.
Lekovito delovanje: čaj od listova greje želudac, čisti krv i mokraćnu bešiku. S drugim biljkama čisti krv, želudac i čireva te otklanja bolove u stomaku, nadimanje, dizenteriju, grčeve, hemeroide, sluz u plućima, bolesti grla, a isto tako, veoma je korisna u lečenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Prvenstveno povećava apetit, pa je i zbog toga , između ostalog, u sastavu mnogih želudačnih čajeva. Radi povećanja apetita uzima se 15 minuta pre jela. Ako se želi pospešivanje varenja kada je želudac osetljiv, uzima se nakon jela. Upotreba: Kapljice anđelike sa medom izvrsno pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa. Kao čaj se koristi korenje, ali dugotrajmim kuvanjem eterična ulja ispare. Za spoljnu upotrebu koristi se alkoholni ekstrakt - kod išijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje, naročito kod bolesnih mišića ili posekotina. Za jačanje varenja, jetre, olakšavanje mokrenja, uklanjanje astmati~nih grčeva i nadutosti sprema se čaj. Velika kašika mešavine od jednakih delova andjelike, kičice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuće vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po šoljica u gutljajima.
Delovi biljke koji se koriste: listovi, koji se beru u prvoj godini. Cvetovi, koji se koriste u ishrani, nisu lekoviti. Lekovito delovanje: protiv smetnji u varenju, za smanjenje holesterola, detoksikaciju organizma, normalizaciju funkcija jetre... Način primene: 2,5-4 grama suvog lista preliti s 250 ml kipuće vode, ostaviti 10-15 minuta i procedi. Priprema se isključivo sveže tri puta na dan i pije se između obroka. Standardizovani preparati (kapsule, instant čajevi) moraju da budu ekvivalentni dozi od 10 g suvih listova. Uzimaju se 2 - 3 puta dnevno pre obroka.
Lekovito delovanje: Pripremljen kao čaj suzbija reumatske bolove i zubobolju, bolove u stomaku (antispastik), smanjuje povećanu kiselinu, pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i na dvanaestopalačnom crevu. Lekovit delovi: kora i cvet. Način upotrebe: 1 puna kašičica dodata na 250 ml vrele treba da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 šolje dnevno. Sakupljanje: Kora se skida samo sa mladih grana, u maju i septembru, a suši se na suncu ili na toplom vazduhu. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno formirani, ali pre nego što počnu da venu, u maju - junu, a njihovo sušenje se obavlja u senci.
Bokvica (ženska) raste na livadama, zemljištima koja su zapuštena, na raznim stazama i putevima urbanim sredinama - pukotinama pločnika u parkovima. Lekoviti delovi: kod ove bokvice za lek se koristi samo lišće. Lekovito delovanje: ima antiupalna svostva i koristi se za ličenje rana i čireva. Poseduje ista svojstva kao i muška bokvica muška, i zato se koristi za iste bolesti mada je muška bokvica muška u tim slučajevima delotvornija Melem za jačanje organizma: potrebno vam je 1 kg. meda i 300 g. svežeg lišća ženske bokvice. Dobro oprane listove osuštiti i samleti, zatim pomešati sa medom. Uzimati svaki dan pre jela veliku kašiku ovog melema za jačanje organizma. Obloga za rane: Poparite sveže listove bokvice, pa ih stavite na ranu. Rane će brzo zaceliti, a čirevi sazreti i nestati. Kod uboda insekata: Ako vas ubode pčela, osa ili komarac, ubodeno mesto prekrijte vatom ili krpicom dobro namočenom u svež sok od bokvice.
U medicini se više ceni muška od ženske bokvice. Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvetanja, a seme nakon što sazri. Lekovito delovanje: lečenje oboljenja organa za disanje. Izvrstan je prirodni lek kod astme, kašlja, čak i tuberkuloze pluća. Za lek se najviše koristi list; od širokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plućnih bolesti i za ženske bolesti. Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi šećerom ili medom. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće topliji. Najbolje je jedna šoljica čaja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 šoljice preko dana i još jedna uveče, pre spavanja. Sveže zgnječeno lišće služi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekata ili rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća koje dobro izgnječimo, nakapa se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprečava upalu i ublažava bol. Oblog od lišća hladi noge nakon dugog i napornog hodanja Sok od bokvice: 200 grama lišća bokvice, 100 g koprive (Urtica dioica), 100 g maslačka (Taraxacum officinale), 100 g stolisnika (Achillea millefolium), sve se dobro izgnječi, istisne kroz čistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na površini, dobijenom soku dodaju se dve velike kašike meda, ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane končasto. Kada se sok ohladi, sipa se u boce, a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom u odnosu pola - pola.
Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lečenju upala disajnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takođe u lečenju astme te u lečenju reumatskih bolesti i gihta. Način primene: 250 grama mladih borovih šišarki (dugih tri do pet santimetara) dobro isprati i staviti da se kuvaju oko pola sata na laganoj vatri u litri vode, poklopljeno. Nakon tog perioda tečnost procediti i pomešati sa pedeset mililitara alkoholnog 15% rastvora propolisa i kilogramom meda. Nakon toga smesu držati jos petnaestak minuta na potpuno laganoj vatri na temperaturi od 45 stepeni uz mešanje da se pretvori u ujednačen sirup. Prohladjeni sirup sipati u staklene posude i uzimati po kafenu kašiku tri puta dnevno pre jela. Za hronični bronhitis: 50 grama mladih borovih iglica dobro isprati pa spustiti u pola litre ključale vode. Ostaviti da ključa jos petnaestak minuta na laganoj vatri a zatim skinuti sa vatre i ostaviti poklopljeno da odstoji jos 24 časa. Nakon tog perioda procediti kroz gazu a dobijenu tečnost pomešati sa kilogramom meda. Dobro izmešati dok se ne dobije homogena masa. Upotrebljava se četiri puta dnevno po jedna supena kašika posle jela.
B - BOSILJAK ocimum basilicum - asea aranion - athelas
Lekoviti deo biljke: cela biljka sa semenom. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu. Primenjuje se kod lečenja upala (želuca, creva), kod kašlja, početnih stanja tuberkuloze, kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Najčešće se primenjuje u obliku čajeva. Delovanje: koristi se za umirenje živaca, grčeva u želucu, lakše mokrenje, lečenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takođe, za poboljšanje apetita i protiv nesanice.
Delovanje: Snažno podstiče izbacivanje tečnosti što povoljno deluje kod upale bubrega, smetnji u cirkulaciji, oboljenja jetre, reumatičnih tegoba, gihta, hronične upale bešike i teškoća kod mokrenja. Način primene: 1 čajnu kašičicu lista breze preliti s 2 dl kipuće vode. Piti dnevno 2-3 šoljice bez šećera. Kod gihta i reumatizma u jednakim delovima izmešati listove breze, koru krušine i listove koprive. Čaj pripremiti na uobičajen način.
Delovanje: Pomaže u lečenju kašlja, bronhitisa, astme, te kod raznih upala. Način primene: Upotrebljava se u obliku čajnog oparka (1 kašičica a na 2 dl kipuće vode). Piti 2-3 šoljice dnevno.
Opis biljke: bršljan je do 20 m duga povijuša s trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pricvršcuje za drugo drvece i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava. Listovi su kožasti. Gomji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcolika oblika i razdeljeni u 3 do 5 režnjeva. Cvetovi su sitni, izvana mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit.Bršljan je otrovna drvenasta penjacica sa adventivnim korenjem, koje mu služi za pricvršcenje uz podlogu (stabla, zidovi, dr.) a koje se razvija površinski, i dve vrste kožnatih, naizmenicnih zimzelenih listova: petoprstasti listovi su na stabljici bez cvetova, a ovalno ušiljeni su na stabljici sa cvetovima. Listovi su na licu tamnozeleni, sjajni, na nalicju žutozeleni, dok su mladi obrasli sa dlacicama. Penjuci se uz stabla dosegne visinu i do 30 metara. Kora je pepeljastosiva.
Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi i kamenita i krecnjacka tla, voli vlažan vazduh. ,
Stanište: bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi
Lekovito delovanje: bršljanov list vec u malim kolicinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lecenje bolesti slezene, polipa u nosu, bolesti ociju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokracnog mehura i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lecenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem s preslicom i nanom koristi se u lecenju nekih unutrašnjih bolesti. Sa velikim se oprezom caj od lista bršljana može upotrebiti za reumatske i žucne tegobe, za cišcenje kože, cišcenje krvnih žila kod ateroskleroze, kod upale želuca i creva, te za regulaciju ciklusa mesecnice, te kod kašlja, bronhitisa i astme. Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa
Ako se svake veceri kosa ispire cajem od lista bršljana, ukloniti ce se perut, a pijenjem ce se ocistiti telo od trovanja pesticidima i štetna radioaktivna zracenja.
Nije preporucljivo uzeti vise od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode.
Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pripravljanje caja.
Recept za caj od bršljanovog lista:
Cetiri bršljanova sveža lista ili do dve kasike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar caja.
Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male dece i nemojte ih koristiti za pripremanje caja.
KURA NE SME TRAJATI VIŠE OD 14 DANA.
CAJ ZA REUMATSKE TEGOBE :
za cajnu mesavine uzima se po 1/5 lista brsljana, lista i cveta gomoljaste surucice-Filipendula vulgaris,, vrškova zlatnice-Solidago virgaaurea, vrškova ivanjskog cvijeca-Galium verum i korena jaglaca-Primula vulgaris.
Tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno 10 minuta, procediti i piti po 1,5 dl nezasladjeno, pola sata pre jela i izmedu obroka, pet do sedam puta dnevno, nakon 14 dana pauza od 7 dana.
KURA ZA CELULIT :
Uzeti po 50 ml. tinkture lista bršljana, ulja cvetova nevena i ulja korena cicka na jednu litru otopljene neslane svinjske masti ili maslaca. Mešati i zagrejati na oko 70 C te dodati 50 ml otopljenog pcelinjeg voska, razliti u posudice i dobro zatvoriti. Svako vece petnaestak minuta utrljavati mast u kozu gde se pojavio celulit.
Caj za pojacani metabolizam i izlucivanje, koji se koristi uz ovaj tretman, priprema se na sledeci nacin : u jednakim delovima se uzmu vrhovi plucnjaka, vrhovi oputine, vrhovi konopljuše -( Eupatorium cannabinum ), vrhovi zlatnice i koren jaglaca; tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadeset minuta, procediti i piti mlaki nezasladjen caj, po 1,5 dl svaka tri sata. Kura traje 28 dana. Nakon toga se napravi prekid od 14 dana.
UKLANJANJE KURJEG OKA :
Dobro usitnjena cetiri sveza lista bršljana staviti svaku vece na kurje oko, omotati gazom, ostaviti na tome mestu najmanje 1 sat. Nakon 7 - 10 dana moci cete ukloniti kurje oko na prstima.
CAJ ZA ASTMU I BRONHITIS :
za cajnu mesavinu potrebna je po 1/5 lista brsljana, vrhovi plucnjaka, cveta jaglaca, vrhova marulje ( Calamintha officinalis),te lista i cveta crnoga sleza.
Cetiri kasike cajne mesavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadesetak minuta, procediti i piti po 1,5 dl zasladjeno medom od kestena, 5 - 7 puta dnevno.
NAPOMENA :
list bršljana vec u malim kolicinama deluje na srce i krvne žile / širi ili sužava /, zavisno od jacine doze . Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa
B - BRUSNICA Vaccinium vitis idaea - Vaccinium macrocarpa
Koristi se kao lek za mnoga stanja, između ostalog i za upalu mokraćnih puteva... Brusnice su, nutricionistički gledano, plodovi bogati različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su otkriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji određenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularnih bolesti. Hipurična kiselina, koja se takođe nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare. Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem procentu uzročnik čira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni.
Delovanje: Uspešno kod lečenja astme, upale pluća, promuklosti, bolesti živaca, mokraćnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja smetnji u varenju, jačanje želuca, celer se koristi u lečenju reumatskih bolesti, gihta, gojaznosti, hronične upale pluća, grčeva u grudnom košu, stanja koja su povezana s osećajem straha, nadutosti, slabosti želuca, nedostatka apetita, bolesti koje su uslovljene nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi. Čaj od celera protiv reume: U litri vode kuva se 40 grama lisća nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno nekoliko nedelja. Celerom protiv bubrežnih bolesti: Protiv bubrežnih tegoba treba piti sok od svežih listova celera, sam, sa medom ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava podzemni deo biljke. Delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lečenju leukemije. Zatim, u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u početnom stadijumu. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, povoljno utiče na živce i rad mozga. Za sve vrste lečenja koristi se sveže ceđeni sok iz cvekle. Cvekla je korisna u lečenju anemije, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad želuca, creva i žuči. Sok od cvekle: Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka. Cveklu treba oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i piti ga u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljšanje smanjiti na 1/4 litre.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja. Delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otoke, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluća, posebno suvog kašlja, groznice, za lečenje upale želuca i creva i protiv grčeva organa za varenje. Ulje od divizme izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih očiju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do pola sitno iseckanim listovima divizme, prelije se čistim maslinovim uljem, začepi vatom i ostavi na suncu 40 dana.