Većina ciljanih napada počinje takozvanim spear phishing emailom, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Trend Micro (pdf).
Spear fišing je je vrsta fišinga kod kojeg se informacije o žrtvi napada koriste na način kako bi napad bio pesonalizovan.Krajnji cilj je prevariti žrtvu i naterati je da otvori maliciozni prilog u emailu (u 94% slučajeva) ili da klikne na link koji će je odvesti na sajt sa exploitom.
U periodu od februara do septembra ove godine tokom kojeg je Trend Micro sproveo istraživanje, najčešće korišćeni fajlovi u atačmentima u spear fišing emailovima bili su .RTF (38%), .XLS (15%) i .ZIP (13%). EXE fajlovi nisu popularni mamac u ovakvim emailovima jer emailove sa .EXE fajlovima antivirusi obično lako detektuju i blokiraju još na ulazu u korporativne mreže, mnogo pre nego što se domognu inboksova željenih meta.
Ovakvi ciljani napadi najčešće uključuju malvere i osmišljeni su tako da malver zarazi mrežu, ostane u računarima, istražuje, inficira druge računare i krade podatke. Podaci koji su predmet interesovanja kriminalaca uključuju emailove, planove i projekte, istraživanja i različite dokumente.
Osim spear fišinga, druge taktike koje se koriste u ciljanim napadima uključuju upotrebu prenosivih medija (USB, CD), krađu podataka potrebnih za pristup sistemima ili mrežama (npr. VPN) itd.
Meta spear fišera najčešće su vlade i grupe aktivista. Podatke o vladinim agencijama i imenovanim zvaničnicima fišeri pronalaze na državnim sajtovima koji su javno dostupni. Slično je i sa aktivistima, koji su vrlo često aktivni na društevnim mrežama, a pored toga, u cilju regrutacije novih aktivista ili oglašavanja novih kampanja, ostavljaju na internetu mnogo podataka o članovima aktivističkih grupa. Tako su fišeri 3 od 4 email adrese na koje su stizali fišing emailovi ove vrste pronašli jednostavnom pretragom interneta ili korišćenjem uobičajenih formata za email adrese.
Iako je procenat malicioznih priloga u emailovima poslednjih godina u padu, stručnjaci procenjuju da bi takav trend lako mogao da se preokrene, donoseći dodatni spam i potrebu redizajniranja korporativne odbrane. Osim toga, procena je da će se nastaviti trend porasta broja ciljanih napada. Obilje informacija o pojedincima i kompanijama čine da posao kreiranja veoma verodostojnih emailova bude veoma jednostavan. Odbranu od takvih napada zbog toga ne bi trebalo ignorisati.