- kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini, kao i sumpordioksid brzo razaraju vitamin B1. To je važno znati da se konzervisanje hrane ne bi vršilo sumporastom kiselinom i njenim solima. Kuvanje na pari ili izlaganje vlažnoj toploti znatno smanjuju sadržaj vitamina B1 u hrani. Alkohol uništava vitamin B1;
- čuvati ga od vlage i svetlosti, na mračnom, suvom i hladnom mestu;
Preporučene doze
muškarci – 1,2 – 1,4 mg/d
žene – 1,0 – 1,1 mg/d
trudnice i doilje – 1,4 – 1,5 mg/d
od 2 meseca do 4 god. – 0,7 mg/d
4 god. i stariji – 1,5 mg/d
- prema Paulingu doze od 50 – 100 mg/d svi dobro podnose i nije poznato da postoji toksična, tj. smrtna doza
Hipovitaminoza vitamina B1 – blagi simptomi: neodređene brojne tegobe koje ukazuju na neurasteniju (anoreksia, trnjenje, grčevi u mišićima, osetljivost u listovima nogu, parestezije i hiperaktivnost, koje kasnije prate oslabljeni refleksi patele i Ahilove tetive). Depresija, slabost, zamor, lako se zadiše. Usporen rast kod dece. Gastrointestinalna atonija i opstipacija. Osetljivost na buku (galamu) ;
- teški simptomi (beri beri): anoreksija, polineuritis, serozni izlivi, potkožni edemi, paralize (šaka i stopala, zatim ruke i noge), srčana insuficijencija (tahikardija, edemi i ne specifične EKG promene, pre no što stane srce se obavezno proširi). Shoshin beri beri – teško oboljenje srca, sa metaboličkom acidozom.
Test:1) meri se odnos mlečne kiseline prema pirogrožđanoj kiselini u krvi posle uzimanja glukoze. Ukoliko nema tiamina nivo pirogrožđane kiseline u krvi i urinu se povećava;
2) klinički odgovor na injekcije tiamina u toku 24.00 – 48.00 časova.
Terapija: 20 – 50 mg/d tiamina (oralno, i.m., i.v.) dve nedelje, a potom smanjiti na 10 mg/d. Umesto čistog vitamina B1 može se dati isušeni pivski kvasac u dozi od 3 x 30 gr/d.
- Wernick-eova bolest – može nastati kod manjka vitamina B1. Počinje u obliku nervoze,
nesanice, depresivnosti i nesposobnosti koncentracije. U tom momentu obično se postavlja dijagnoza neuroze ili senilnosti. Kako bolest dalje napreduje dolazi do gubitka kordinacije udova (ataksija), spastičke paraplegije, očni mišići se koče, hipertenzija, um pada u amneziju, zatim komu i na kraju nastupa smrt.
- deficit se uvek prvo ispoljava subkliničkim simptomima, a zatim prelazi u hronični deficit;
- Vitamin B1 je neophodan za rast;
- šake, stopala i oko usana plavičaste su boje. Srce ubrzano kuca, a pritisak je nizak;
- prvenstvenu ulogu ostvaruje u funkcionisanju: nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, gastrointestinalnog trakta i mišića;
- polineuritis;
- neuralgija;
- koristi se i u lečenju: alkoholnog neuritisa (alkoholičari uvek imaju manjak vitamina B1), neuritisa u trudnoći i pelagre (sa vitaminom B3)
- ukoliko ne možeš da zaspiš; imaš osećaj potrebe za namirnicama i napitcima slatkog ukusa (čak te isti osećaj budi noću); izgubiš apetit, nervozan si, imaš neobjašnjive bolove u grudima, u predelu srca – sve su to simptomi manjka vitamina B1 (i/ili B12);
- poremećaji u varenju, mučnina, težak zatvor;
- manak se može ispoljiti u obliku:
1) slaboti srčanog mišića, sa srčanim edemima;
2) neuropatija, koja vodi u degeneraciju perifernih nerava i na kraju paralizu;
3) anksioznost (neuroza), sa poremećajem sna, promenom ličnosti (ponekada neprijateljska), povišenom temperaturom nepoznatog uzroka, povremene dijareje i gubitak apetita;
- peckanje i žarenje u nožnim prstima, žarenje stopala naročito noću, upala mišića potkolenice, a uz to mogu postojati: razdražljivost, depresija ili konfuzija, nestabilan hod, slaba kordinacija pokreta, a pri savijanju vrata kao da ga je udarila struja (kao elektrošok). Ovi simptomi podsećaju na simptome koji se javljaju kod manjka vitamina B12;
- manjak vitamina B1 briše pamćenje (u starijim godinama to je vitamin koji najčešće nedostaje i u tim godinama često se postavlja dijagnoza senilnosti): slabo pamćenje, promene krvnog pritiska i pulsa, srčane tegobe, gubitak apetita. Terapija od 20 mg/d vitamina B1 za 12 dana vraća nivo vitamina B1 na normalu;
- kod težih psihijatrijskih poremećaja, npr. šizofrenije nađen je manjak vitamina B1;
- 50% dijabetičara ima manjak vitamina B1;
- jača srce (daje snagu) ;
- u terapiji glaukoma;
- problemi sa vidom kod epileptičara ( 50 mg/d 6 nedelja);
- ublažava dentalni postoperativni bol;
- kod teških hroničnih oboljenja jetre dati vitamin B1 u dozi od 200 mg/d 7 dana;
- kod rana davanje vitamina B1 dovodi do stvaranja gušćih granulacija (ubrzava metabolizam na mestu povrede);
- pomaže lečenju herpes- zostera;
- koristi se u terapiji: neuritisa i spazma perifernih krvnih sudova;
- primenjuje se u svim hipoksičnim stanjima, kao što su: šok, pneumonija, ishemija miokarda i mozga, srčana insuficijencija (glikozidi + B1), srčana aritmija i ugrožena novorođenčad;
- u prevenciji visinske i morske bolesti;
- u slučajevima: enterokolitisa, paralize creva, polineuritisa, nekrotizirajuće encefalopatije i tiamin zavisne megaloblastne anemije primenjuju se mega doze vitamina B1, do 1.500 mg/d;
- koristan je u:
a) povećanju kapaciteta učenja (memorije), a diže i IQ;
b) u terapiji autointoksikacija;
c) za stabilizaciju apetita;
- hipervitaminoza vitamina B1 – povraćanje, znojenje i dispnea. 500 mg ili više izaziva pospanost;
Vitamin B2-riboflavin ili laktoflavin je jedini vitamin, koji je prvo izolovan veštački, a potom je opisana bolest usled avitaminoze nazvana ariboflavinoza. Poznat je i kao vitamin G.
Osobine
Pripada grupi flavina. Kristališe se u formi iglica žuto-narandžaste boje. Odlikuje se relativno visokom tačkom topljenja oko 280 C. Mada pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi, proces rastvaranja teče sporo, a rastvorljivost je slaba. Rastvor je gorkog ukusa.
Nepostojan je u alkalnoj sredini. Veoma je postojan u kiseloj sredini. Ostaje stabilan i kod povišene temperature, prisustva kiseonika i oksidacionih sredstava. Nestabilan je u prisustvu ultraljubičastih zraka, koje ga razaraju.
Ulazi u sastav enzima oksido-reukcije.
Riboflavin se resorbuje u crevima vezujući se sa fosfornom kiselinom.
Jedan deo unešenog vitamina B2 deponuje se u jetri, bubrezima i srcu, a jedan deo se izlučuje preko urina, stolice, mleka, a manje znoja.
Dejstvo
- Učestvuje u procesu ćelijskog disanja, jer je sastavni deo žutog disajnog fermenta;
- Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina kao deo enzimskog sastava;
- Potpomaže plodnost i rast;
- Doprinosi zdravlju kože, kose i noktiju;
- Ublažava zamor očiju i poboljšava vid;
- Ubrzava zarastanje ranica u usnoj duplji i na usnama.
Deficit
Nedostatk riboflavina uzrokuje pojavu bolesti ariboflavinoze; javljaju se ranice na usnama, jeziku i genitalijama, crvenilo očiju, suvoća kože sa pukotinama. U težim slučajevima dolazi i do jako otežanog gutanja. Manjak ovoga vitamina može da dovede do pojave vrtoglavice, nepravilnog varenja i poremećaja lučenja žuči.
Suficit
Prekomerne doze vitamina B2 mogu da izazovu preosetljivost na sunčeve zrake ako se unosi u organizam bez antioksidanasa.
Izvori
Riboflavin je zastupljen u znatnim koncentracijama u velikom broju namirnica animalnog i biljnog porekla i to u: ikri nekih riba, mleku, siru, kvascu, jajima, mesu, bubrezima, jetri, pšeničnim klicama, mekinjama, bademu, pasulju, karfiolu, šljivama i dr.
Dnevne potrebe
Doze riboflavina zavise od brojnih faktora. Za zdrave odrasle osobe dnevne potrebe su 2-3 miligrama. Veća doza je neophodna trudnicama i dojiljama, kao i ljudima u stresnim situacijama i tokom obavljanja teških fizičkih poslova.
Toksičnost
Nije utvrđeno toksično delovanje ovoga vitamina.
Upozorenje
Ako je ishrana siromašna ili apsolutno deficitarna u crvenom mesu i mlečnim proizvodima, potrebno je povećati unos riboflavina.
Sva stresna stanja zahtevaju povećane doze ovoga, ali i ostalih vitamina B-grupe.
Ovaj vitamin je najefikasniji u sadejstvu sa vitaminima B6, C i nijacinom.
Vitamin B3-nijacin naziva se i nijacinamid, nikotinska kiselina, nikotinamid i antipelagra vitamin, odnosno faktor PP.
Osobine
Vitamin B3 je sastavni deo dva fermenta kao koferment I i koferment II. Ova dva koenzima učestvuju u procesu dehidrogenacije i prenošenja vodonika. Nalaze se u onim ćelijama u kojima je metabolizam najintenzivniji.
Nikotinska kiselina kristališe u iglicama iz vode i alkohola. Kristali su bezbojni ili beli tačke topljenja oko 228 C.
Nikotinska kiselina je najstabilniji vitamin. Vrlo je otporan prema visokim temperaturama, čak i pri sterilizaciji, tako da ostaje sačuvan i u toplotom konzerviranoj hrani. Stabilan je i na vazduhu (kiseonik), ali i u prisustvu mnogih oksidacionih sredstava.
Kako pripada vitaminima B-grupe, rastvorljiv je u hladnoj, a znatno bolje u toploj vodi.
U organizmu se sintetizuje iz triptofana u prisustvu vitamina B6.
Dejstvo
Daje koži zdraviji izgled;
Pomaže u održavanju normalne funkcije probavnog sistema i ublažava kod obolelih crevno - želudačne poremećaje;
Pomaže u prevenciji migrenoznih glavobolja;
Poboljšava cirkulaciju krvi;
Potpomaže smanjenje krvnog pritiska;
Utiče na eliminisanje vrtoglavice kod Menijerovog sindroma;
Ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, a posebno onih u mozgu, čime se sprečavaju nervni i duševni poremećaji;
Ima značajnu funkciju u proširenju krvnih sudova;
Povećava moć zgrušavanja krvi;
Nezamenljiv je u sintezi hormona (estrogen,progesteron, testosteron), kao i kortizona, insulina, tiroksina;
Pomaže pokretljivost zglobova i u velikim dozama potpuno eliminiše bolove u njima (tri do četiri puta po 100 miligrama dnevno);
Utiče na poboljšanje stanja bolesnih od hepatitisa angine pektoris, glaukoma, depresije, šoka, kolapsa, kome
Deficit
Pomanjkanje ovoga vitamina može da izazove bolest pelagru, ali je ustanovljeno da to može da bude i usled nedostatka belančevina animalnog porekla, odnosno, usled manjka aminokiseline triptofana.Posledice deficita dovode, u okviru pelagre, do dijareje, poremećaja pamčenja, zapalenja kože.
Suficit
Nisu poznate negativne posledice predoziranja kod zdravih ljudi.
Megadoze nijacina mogu da ometaju kontrolisanje mokraćne kiseline i da dovedu do gihta kod osoba sklonih ovom poremećaju. Visoke koncentracije nijacina mogu da prouzrokuju i nesposobnost organizma da se oslobađa viška šećera, a i da doprinesu pojavi anomalija u funkcionisanju jetre.
Izvori
Vitamin B3 je jako rasprostranjen u prirodi. Najzastupljeniji je u: jetri, posnom mesu, belom pilećem i uopšte živinskom mesu, integralnim žitaricama, pivskom kvascu, ribi, jajima, kikirikiju, mahunastom povrću, suvoj šljivi.
Dnevne potrebe
Preporučena dnevna doza za odrasle je 12-19 miligrama.
Toksičnost
Ovaj vitamin nije toksičan, izuzev što megadoze preko 100 miligrama izazivaju crvenilo i svrab.
Upozorenje
Bolesnici, koji boluju od dijabetesa, glaukoma, čira na želucu, gihta i slabih funkcija jetre, treba da konsultuju lekara i vrlo pažljivo koriste nijacin.
Vitamin B5-pantotenska kiselina spada u vitamine B-kompleksa. Poznat je i kao faktor filtriranja, dekspantenol, patnenol i kao antistresni vitamin.
Osobine
Ovaj se vitamin odlikuje kiselim i bazičnim karakterom. Osetljiv je na kiseline, baze i toplotu.
Pantotenska kiselina je viskozno, bledo-žuto ulje. Rastvorljiva je u vodi.
Može da se sintetizuje u organizmu uz pomoć crevnih bakterija.
Dejstvo
Od vitalne je važnosti za pravilnu funkciju žlezda, koje luče adrenalin;
Pretvara šećere i masti u energiju;
Učestvuje u izgradnji ćelija;
Potpomaže razvoj centralnog nervnog sistema;
Neophodan je za iskorištavanje vitamina PABA i holina;
Učestvuje u sintezi antitela, čime sprečava infekcije;
Potpomaže zacelivanje rana;
Sprečava umor;
Leči posoperativni šok;
Snižava koncentraciju ¨lošeg¨ holesterola i triglicerida.
Deficit
Nedostatak pantotenske kiseline u organizmu čoveka može da uzrokuje hipoglikemiju, čir na dvanaestopalačnom crevu, oboljenja kože i krvi.
Suficit
Nisu poznati negativni efekti predoziranja.
Izvori
Ovaj vitamin je široko rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla i to najviše u: mesu, jetri, bubrezima, piletini, integralnim žitaricama, pšeničnim klicama, mekinjama, zelenom povrću, pivskom kvascu, koštunjavim plodovima i u sirovoj melasi.
Dnevne potrebe
Zvanična dnevna doza pantotenske kiseline je 10 miligrama.
Toksičnost
Nema podataka o toksičnom dejstvu pantotenske kiseline.
Upozorenje
Visoke doze pantotenske kiseline, uz konsultovanje lekara, preporučuju se osobama, koje moraju da smanje nivo holesterola ili se leče od alergije. U tim slučajevima unos ovoga vitamina može da bude i 1000 miligrama dnevno u određenom periodu.
Kontraindikovana je primena vitamina B3 kod bolesnika, koji imaju hemofiliju
Nedostatk piridoksina dovodi do seboreičnih promena na koži, promena na jeziku, usnama i očima. Javljaju se i psihički poremećaji, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, slabost, grčevi, nervna razdražljivost i mikrocitna anemija.
Suficit
Uzimanje većih doza piridoksina, naročito u kontinuitetu, može da ima negativne posledice: neurološke poremećaje, noćnu uznemirenost i preterano jasno sećanje događaja iz snova. Može se javiti i grčenje stopala i utrnulost.
Doze preko 500 miligrama se ne preporučuju.
Izvori
Vitamin B6 je veoma rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla. Najviše je zastupljen u: kvascu, goveđoj jetri, goveđem mesu, bubrezima, jajima, pšenici, kukuruzu, krompiru, pasulju, grašku, bananama, kikirikiju i dr.
Dnevne potrebe
Preporučuje se da odrasle osobe uzimaju ovaj vitamin u dozama od 1,6-2,0, a trudnice i dojilje i 2,2 miligrama dnevno.
Toksičnost
Nisu poznati toksični efekti ovoga vitamina, osim što predoziranje, posebno u dužem periodu, može da prouzrokuje neželjene promene u organizmu.
Upozorenje
Osobe, koje boluju od Parkinsove bolesti i artritisa, moraju da se konsultuju sa lekarom kako dodatak ili manjak ovoga vitamina ne bi proizveo nepoželjne posledice.
Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina, je rastvorljiv u vodi i član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Takođe, kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos Folne kiseline.
Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu. Folna kiselina pomaže organizmu i na mnogo drugih načina.
Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK i ostalih nukleinskih kiselina. Kako se DNK i druge nukleinske kiseline formiraju zajedno sa novim ćelijama. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a i takođe ima i glavnu ulogu u borbi protiv amino kiseline homocistein. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.
Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i apetita. Takođe je poznat i po tome da može pomoći u borbi protiv raka grlića materice.
Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njagovaoj zaštiti. Četri do šest nedelja nakon začeća, nervna cev počinje da se formira u fetus. Ova cev se pretvara u kičmenu moždinu, lobanju i mozak. Zatvaranje nervne cevi nedozvoljava da iscuri plodova voda i to je završni proces u formiranju cevi. Folna kiselina osigurava pravilno zatvaranje. Ako ne dođe do pravilnog zatavaranja to može izazvati posledice za fetus.
Izvori folne kiseline
Lisnato zeleno povrće, kao što su spanac i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.
I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.
Simptomi nedostatka vitamina B9
Neadekvatan unos folne kiseline je najverovatnije najčešći nedostatak vitamina. U najrizičnije grupe spadaju starije osobe, trudnice, žene koje koriste kontraceptivne pilule, osobe koje konzumiraju prekomerne količine alkohola.
Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti prouzrokovane nedostakom ovog vitamina
Vitamin B11-folna kiselina naziva se još i citrovorum činilac, leukovorin, folacin i folat, vitamin L i M.
Osobine
Radi se, zapravo, o materijama, koje imaju slično biološko dejstvo, a izgleda da je jedini pravi vitamin citrovorum činilac.
Vitamin M pripada vitaminima B-kompleksa. Slabo je rastvorljiv u hladnoj, a vrlo dobro u vrućoj vodi. Kristali su mu žuto-narandžaste boje. Bez mirisa je, a kiselog ukusa.
Dejstvo
Ima suštinsku važnost u formiranju crvenih krvnih zrnaca;
Potpomaže metabolizam proteina;
Izuzetno je bitan u proizvodnji nukleinskih kiselina (RNK i DNK);
Učesnik je u deobi telesnih ćelija;
Potpomaže iskorištavanje šećera i aminokiselina;
Smanjuje rizik od srčanih oboljenja;
Pomaže u prevenciji anemije i nepoželjnih promena na sluzokoži i koži;
Štiti od trovanja hranom;
Ublažava bolove;
Čini kožu zdravom i lepom;
Odlaže pojavu sede kose u sadejstvu sa pantotenskom i paraaminobenzojevom kiselinom.
Deficit
Nedostatak ovoga vitamina uzrokuje pojavu makrocitne anemije.
Suficit
Može da bude veoma opasan stoga što unos većih količina folne kiseline u dužem periodu može da prikrije simptome makrocitne anemije.
Izvori
Bogati izvori ovoga vitamina su: lisnato povrće, šargarepa, bundeva, dinja, kajsija, pasulj, raž, kvasac, jetra.
Dnevne potrebe
Zvanično preporučene doze vitamina M su za odrasle osobe 18o-200 mikrograma, a dvostruko više za trudnice i dojilje.
Toksičnost
Toksično dejstvo ovoga vitamina nije poznato, izuzev pojave osipa na koži kod malog broja ljudi.
Upozorenje
Velike doze folne kiseline mogu da ometaju dejstvo lekova protiv kancera. Osim toga, megadoze mogu da dovedu do konvulzije kod epileptičara, koji se leče fenitoinom (supstanca srodna barbituratima).
Vitamin B-kobalamin, naziva se i cianokobalamin, cianokobemin i kobemin. Poznat je i kao ¨crveni vitamin¨.
Osobine
U prirodi se ovaj vitamin nalazi u više različitih oblika, ali svi imaju identično biološko dejstvo.
U sastav vitamina B12 ulazi i atom kobalta. Kristališe se u formi ružičastih iglica. Boja potiče od kobalta.
Ovaj je vitamin rastvorljiv u vodi i alkoholu, a nerastvorljiv u etru, acetonu i hloroformu. Nestabilan je i gubi aktivnost u jako kiseloj i alkalnoj sredini, a stabilan je u fiziološki sterilnom rastvoru i do godinu dana. Osetljiv je i pod uticajem sunčeve svetlosti. Higroskopan je.
Sintetizuju ga samo mikroorganizmi i to niže gljive.
Ne asimiluje se dobro kroz želudac. Asimilacija se normalizuje jedino u prisustvu kalcijuma. Zdrava tiroidna žlezda potpomaže asimilaciju ovoga vitamina.
Jedinstven je među vitaminima, jer jedini sadrži esencijalni mineralni element, a među liposolubilnim po tome što može da se deponuje u organizmu i da njegove zalihe traju i do tri godine.
Dejstvo
Štiti od anemije pošto učestvuje u formiranju i regeneraciji crvenih krvnih zrnaca;
Povećava energiju organizma;
Obezbeđuje pravilan metabolizam belančevina, a posebno aminokiselina metionina, tirozina i triptofana;
Učestvuje u sintezi nukleinske kiseline;
Neophodan je za ispravno funkcionisanje ćelija centralnog nervnog sistema;
Potpomaže rast i razvoj;
Poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu;
Predstavlja dobru zaštitu od kancera indukovanog pušenjem.
Deficit
Nedostatak ovoga vitamina prouzrokuje lupanje srca, nervozu, probleme sa kosom, neprijatan miris tela, pernicioznu anemiju.
Suficit
Nisu poznate neželjene posledice delovanja ovoga vitamina čak ni u režimu megadoza.
Izvori
Vitamin B12 se nalazi u svim životinjskim tkivima, dok ga u biljkama nema ili ima u neznatnim koncentracijama. Bogati izvori kobalamina su: jetra, goveđe meso, svinjsko meso, jaja, mleko, sir, riba.
Dnevne potrebe
Delotvoran je u veoma malim koncentracijama. To su količine najmanje od svih dosada poznatih kod ostalih vitamina.
Preporučene doze ovoga vitamina su: za odrasle osobe 2, za trudnice 2,2 i za dojilje 2,6 mikrograma dnevno.
Toksičnost
Dosada nije registrovan ni jedan slučaj toksičnog delovanja vitamina B12.
Upozorenje
Osobama, koje su se opredelile isključivo za vegeterijansku ishranu, neophodan je dodatak ovoga vitamina. Isto tako, neophodno je da se poveća unos kovalamina osobama, koje konzumiraju veće količine teških proteina.
Pošto se teško asimiluje, naročito kod starijih osoba, poželjno ga je unositi putem injekcija.
Vitamin B15-pangaminska kiselina je derivat glukonske kiseline.
Osobine
Ovaj vitamin spada i u vrlo efikasne antioksidanse. Normalizuje metabolizam lipida i donator je metil-grupa u biosintezi kreatina. Delotvorniji je u kombinaciji sa vitaminom A i E.
Razaraju ga svetlost i kuvanje.
Dejstvo
Učestvuje u deponovanju glikogena u mišićima i jetri;
Povećava količinu kreatininfosfata u organizmu;
Potpomaže sintezu proteina;
Ima važnu ulogu u imunološkim reakcijama;
Umanjuje toksičnost etilalkohola ubrzavanjem oksidacije, što je od posebne važnosti, obzirom na štetnost ovoga jedinjenja po zdravlje čoveka;
Povoljno utiče na produžetak života ćelija;
Pomaže u prevenciji i lečenju arteroskleroze;
Veoma je delotvoran kod ublažavanja angine pektoris;
Pomaže u lečenju astme;
Zaštitnik je jetre od nastanka ciroze;
Zaštitni je vitamin u slučajevima zagađenja;
Izuzetno je efikasan u slučajevima okcipitalnih neuralgija.
delovanje vitamina B15 se poboljšava kada se uzima uz vitamin A i vitamin E
Deficit
Pomanjkanje vitamina B15 može da prouzrokuje poremećaje funkcije žlezda kao i nervnog sistema. Može da dođe i do pojave srčanih oboljenja.
Suficit
Nema podataka o štetnim efektima megadoza, ali je poznato da treba biti izuzetno oprezan kod upotrebe ovoga vitamina kod pacijenata, koji boluju od dijabetesa.
- produžava trajanje života ćelija;
- neutrališe potrebu za alkoholom, odstranjuje mamurluk;
- ateroskleroza;
- Vitamin B15 ublažava simptome angine pektoris;
- štiti od zagađivača;
- astma;
- štiti jetru od nastanka ciroze;
- pokazao se kao efikasan u slučaju okcipitalnih neuralgija;
- Vitamin B15 se preporučuje sportistima.
Izvori
Bogati izvori vitamina B15 su: pivski kvasac, nepolirani pirinač, integralne žitarice, semenke susama i bundeve.
Dnevne potrebe
Preporučene doze ovoga vitamina su 50-150 miligrama na dan.
Offline
