Postoje mnogi pojedinačni slučajevi kada je došlo do povlačenja promena po koži sa promenom ishrane. Takođe se uočava manja prisutnost bolesti u određenim delovima sveta, što se povezuje sa ishranom.
Mora se napomenuti da univerzalan savet u vezi hrane ne postoji, ali činjenica da zdrava i izbalansirana ishrana povoljno utiče na opšte zdravlje ide u prilog potrebi uvođenja novog načina ishrane kod obolelih od psorijaze.
Naučnici preporučuju antioksidanse, beta-karotene, folnu kiselinu, omega-3 masne kiseline, cink i bakar kao prirodne sastojke hrane koji imaju ulogu u prevenciji i kontroli psorijaze.
Korisne namirnice:
Ribe kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše sadrže omega-3 masne kiseline . Studije su pokazale da l judi koji pate od psorijaze i unose dnevno 150gr.ove ribe mogu da smanje upotrebu kortikosterodnih masti, a bez pogoršanja bolesti. Izgleda da se to dešava zato što dolazi do konverzije nekih vrsta omega 3 masnih kiselina u antizapaljenske supstance, koje smanjuju količinu faktora koji pogoršavaju bolest.
Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, bitan za zdravu kožu. Istraživaci su dokazali da ljudi koji unose puno ovih naminica imaju mnoga manji rizik za oboljevanje od psorijaze, zahvaljujuci vitaminu C, beta-karotenu i drugim antioksidansima koji jačaju imunološki sistem.
Semenke lana su takođe bogat izvor omega 3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Ove bi semenke trebalo promešati, držati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru i koristiti umešane u jogurt, ceralije i druge vrste hrane.
Brazilski orah je bogat izvor selena, važan za stvarenje enzima glutamin peroksidaze koji stopira formiranje određenih supstanci koje mogu pogoršavati psorijazu.
Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina koji se nalazi kod nekih psorijatičara. Poslednjih godina se uočava sve veća povezanost između psorijaze i preosetljivosti na gluten, tako da određeni broj pacijenata može imati koristi i od dijete bez glutena. Trebalo bi prethodno uraditi laboratorijske testove kojima bi se mogla potvrditi preosetljivost na gluten.
Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline.
Školjke i rakovi su bogati cinkom za koji se pretpostavlja da se gubi preko kože.
Hrana koju treba izbegavati:
Crvena mesa i mlečne proizvode treba jesti umereno. Koristiti one sa nižim sadržajem masti. Treba izbegavati prerađevine od mesa, turšiju, proizvode bazirane na čokoladi.
Alkohol je poznat kao faktor koji može pogoršati psorijatične promene i to putem oslobađanja histamina. Trebalo bi ga izbegavati, ili koristiti samo izuzetno.
Citrusno voće i proizvode od njega (marmelade, đuseve, biter lemon...)
Znači, svakako bi preporuka osobama koje boluju od ove bolesti bila raznovrsna izbalansirana ishrana sa adekvatnim unosom žitarica, svežeg voća i povrća, sa niskim sadržajem masti i izbegavanjem hrane koja bi je mogla pogoršati. Potrebno je napomenuti da je klinička slika kod gojaznih ljudi teža, a odgovor na terapiju lošiji, pa je od značaja održavati telesnu težinu.
Ova neobična diјeta predstavlja nešto između prirodne i organske hrane. Makrobiotska zen-diјeta sastoјi se od 10 stepeni ishrane. Počinje se od naјnižeg stepena (-3) koјi podrazumeva 10% žitarica, 30% povrća, 10% supe, 30% namirnica animalnog porekla, 15% salata i voća i 5% deserta (slatkiša). Naјviši stepen diјete sastoјi se 100% od žitarica.
Zagovornici ovakvog načina ishrane smatraјu da će prikhvatanje 10 –tog stepena, nakon postepene eliminaciјe poјedinačnikh namirnica, dovesti do srećnog, harmoničnog života. Neki smatraјu da ovakva filozofiјa dovodi do izlečenјa od poјedinikh bolesti. Nekoliko prvih stepena mogu biti medicinski prihvatljivi, a viši stepeni mogu ugroziti zdravlje, čak i život. Zabeležen јe skorbut (deficit vitamina C), anemiјa, nizak nivo kalciјuma u krvi, tokom ovakvog načina ishrane, koјi јe bio popularan 70-tikh godina, posebno među mladim ljudima, a od tada gubi na popularnosti.
Makrobiotska ishrana
Makrobiotska ishrana sastoјi se od semenki, integralnog pirinča, pasulja, pšenice, ovsa i vode. U makrobiotskoј ishrani integralne žitarice čine naјmanje 50% dnevnog energetskog unosa. Supe i čorbe od raznog povrća uz dodatak morskikh algi čine 5-10% dnevnog energetskog unosa. Povrće čini 25-30% dnevnog energetskog unosa i to 3/4 kao kuvano (sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja ili kuvano na pari) ili pečeno, a 1/4 u obliku salata. Mahunarke i alge čine oko 10% dnevne ishrane. Koriste se i bela riba, deserti od voća koјe uspeva na područјu gde osoba živi i pržene semenke (5-10% energetskog unosa). Svakodnevno se piјu čaј od sušenikh grančica biljaka blage arome, prženog integralnog pirinča i јečma, kao i kafa od maslačka i žitarica.
Meso, mleko, јaјa i riba se ne koriste. Proteini žita, povrća i leguminoza ne sadrže sve esenciјalne aminokiseline. Uravnotežena ishrana se može postići samo odličnim poznavanjem kompletnog sastava svake namirnice, a zatim pravilnim namirnica.
Trudnice, doјilje i mala deca ne bi smeli sprovoditi makrobiotsku diјetu, koјa јe često deficitarna u kaloriјama. Nedostatak energiјe organizam nadoknađuјe razgradnjom sopstveni h proteina. Šolja mleka obezbeđuјe oko 150 kcal, a za takvu energetsku vrednost treba poјesti ogromne količine voća i povrća, koјe ne mogu stati u mali želudac deteta.
• Ne idite u kupovinu praznog stomaka. Bićete u iskušenju da kupite sve što vidite.
•Pripremite listu za kupovinu (prema planiranom jelovniku) i držite se nje.Lista treba da sadrži uglavnom povrće,voće i žitarice i njihove proizvode (pasta,pirinač).
• Klonite se rafova i frižidera sa hranom koju želite da izbegnete.
•Naučite da čitate etikete na proizvodlma. Zapamtite:1gram masti-9 kalorija; potražite alternativne proizvode sa manje masnoće.
• Ne kupujteviše hrane nego što Vam je zaista potrebno u datom momentu.
• Izbegavajte prerađenu hranu-ona je obično prepuna kalorija i masti.
• Ako znote da ne možete da se kontrolišete priuzimanju hrane koja sadrži puno masti, nemojte ni kupiti te namlrnice. Ako nešto ne kupite, ne možete ni pojesti.
• Neka jela budu jednostavna,na primer komad piletine ili ribe sa svežim povrćem, bez sosova.
• Ne jedite dok kuvate, osim svežeg povrća.
• Koristite sudove koji ne prijanjaju da biste smanjili potrebu za uljem ili mašću
• Ako morate da koristite ulje, probajte maslinovo ili susamovo - i zapamtite, malo je dovoljno.
• Uklonite svaku vidljivu masnoću sa mesa i kožu sa piletlne.
• Upotrebite dva belanca umesto jednog celog jajeta.
• Kada pripremate hranu, najbolje je da je kuvate, pečete, barite(izbegavajte prženje i pohovanje).
• Sosovi i supe mogu se zgusnuti pireom od krompira umesto pavlake.
• Ako recept zahteva ½ čaše ulja,smanjite količinu na pola. Ukus se neće promeniti, ali Vaš struk hoće.
• Dodajte u svoj život začin umesto masti.Sveže biljke i začini poboljšaće ukus svakom jelu, a neće povećat isadržaj masti i kalorija. Eksperimentišite sa različitim nacionalnim jelima.
• Ne pripremajte više hrane nego što Vam je potrebno.
• Zamrznite ostatke hrane (kao pojedinočne porcije u posude) da ne biste kasnije mogli da ,,poharate" frižider.
Dijabetes ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje se javlja usled sistemskog poremećaja metabolizma. Za ovu neizlečivu bolest karakterističan je povišen nivo šećera u krvi
(hipoglikemija).
Zašto se javlja ovaj poremećaj?
Smatra se da je dijabetes nasledna bolest, odnosno da je genetski faktor glavni uzrok ove bolesti. Ipak nije jedini, jer kako tumačiti činjenicu da se broj obolelih od šećerne bolesti povećava. Sigurno da stres kao fenomen današnjice, ima svoju ulogu kod nastanka ove, kao i mnogih drugih bolesti. I ostali spoljašnji faktori nisu zanemarljivi, kao na primer debljina. Dijabetes se najčešće javlja u starosti, ali zabrinjava trend povećanja obolelih kod mladje populacije. Rizične grupe za dobijanje dijabetesa su ljudi koji uzimaju previše šećera i slatkiša, alkoholičari, trudnice usled stresa, osobe sa oštećenjem pankreasa.Pojedine bolesti i infekcije mogu da doprinesu nastanku ovog oboljenja, kao i uzimanje nekih lekova.
Dijabetes spada u endokrinološke bolesti. Kada pankreas ili gušterača smanjeno luči hormon insulin ili je smanjeno biološko dejstvo insulina, dolazi do šećerne bolesti. To dovodi do niza karakterističnih problema. Dugoročno bolest utiče na krvne sudove, živce i druge čovekove vitalne funkcije. Ovo oboljenje je poznato, već više od 3500 godina.
Simptomi bolesti su:
- često uzimanje tečnosti i često izlučivanje urina
- zamagljen vid
- gubitak težine i pored dobrog apetita
- umor i iznurenost itd.
Lečenje bolesti zavisi od samog stadijuma bolesti i tipa dijabetesa:
- insulin i dijeta
- lekovi (tablete) i dijeta
- isključivo dijeta
*nikako ne treba zaboraviti neophodnu fizičku aktivnost
Dijeta je izuzetno bitna kod lečenja dijabetesa.Veoma je važno kod obolelelih, a i za prevenciju same bolesti kod rizičnih grupa, obratiti pažnju na ishranu i stil života.
Osnovni principi dijabetes melitus dijete
Dozvoljeno:
- kuvano meso, dinstano meso, meso na roštilju (redje)
- nemasni sir, jogurt, kiselo mleko i jaja
- bareno povrće, sveže povrće u salati sa uljem u dozvoljenim količinama
- crni hleb
- sveže voće, jabuke, citrusno voće
- sokovi bez šećera
- koristiti veštačke zasladjivače umesto šećera, ali bolje je bez njih
- malo soli u ishrani
- mogu se koristiti začinske biljke u ishrani
- najbolje je imati više obroka dnevno (optimalno je 5 – tri obroka i dve užine)
- količinu unesene hrane treba prilagoditi telesnoj uhranjenosti
Zabranjeno:
- zaboravite na šećer i slatkiše, sladoled, kolače, torte i sve što sadrži šećer
- ne koristiti svinjsko meso, konzervisano meso, iznutrice, suhomesnate proizvode, pohovano i prženo
- sosove i zaprške izostaviti iz jelovnika
- nemojte jesti puter, masne sireve, mileram i šlag
- alkohol izbegavati ( neki stručnjaci kažu da se povremeno može uzeti čaša crnog vina uz obrok)
Ovo su samo glavni principi dijete. Od tipa i stadijuma bolesti i individualnih osobina obolelog zavisi konkretnija dijeta. Zato svaki pacijent treba da dobije konkretnu dijetu od svog lekara.
Obavezno uz dijetu kombinovati fizičku aktivnost, koja zavisi od stepena oboljenja, kao i starosne dobi.
Visokoproteinska ili mesna dijeta dozvoljava vrlo visok unos proteina, a smanjenje ugljenohidrata na minimum.
Za dijetu ne postoje posebni recepti, samo je važno hraniti se isključivo mesnim namirnicama i izbegavati sve ostalo, pa čak i povrće i voće.
Nedostatak vitamina nadomešćuje se vitaminskim tabletama. Meso je dopušteno pripremati na sve načine (prženje, kuvanje, pečenje) sve dok se dodaju isključivo začini koji u sebi ne sadrže ugljenohidrate.
Cilj mršavljenja trebala bi dakle biti promena sastava telesnog tkiva uz gubitak masti i povećanje mišićne mase. Mišić je specifično teži (3 puta!), odnosno gušći od masnog tkiva, pa gubitak na vagi ne bi trebao biti merilo vašeg uspeha, nego gubitak u centimetrima.
DOZVOLJENE NAMIRNICE - sve vrste mesa i sve vrste riba.
PRIPREMA - kuvano, pečeno, na roštilju, sušeno. Dozvoljeni su svi začini osim ketčapa i senfa, odnosno onih koji sadrže ugljenohidrate. Namirnice se ne smeju pohovati.
ZABRANJENE NAMIRNICE - sve namirnice koje sadrže skrob, sve vrste mlečnih proizvoda, poslastice, grickalice.
Kupus dijeta je jedna od najpopularnijih dijeta na našim prostorima (a i šire). Karakteriše je jednostavnost u pripremi i efikasnost u rezultatima. U većini slučajeva organizam dobro reaguje čak i ako se ova dijeta sprovodi par dana i tada možemo da govorimo da se radi o blagom čišćenju organizma.
PRIPREMA
Skuvati supu od:
5 velikih glavica luka
2 zelene paprike
1 ili 2 konzerve celog paradajza
1 svežnja celera
1 velika glavica kupusa
1 kašika sledećih žitarica i mahunarki: sočivo, pšenica, ječam i suvi grašak
Posoliti, pobiberiti, staviti peršun i po želji može i ljute papričice. Zaliti vodom da ogrezne i kuvati dok povrće ne omekša.
NAČIN UPOTREBE
Ova supa se može jesti kad god osećate glad i koliko god želite.
Neki pobornici dijete sa kupus supom kažu: ŠTO VIŠE JEDEŠ VIŠE ĆEŠ DA SMRŠAŠ. Uz ovu supu može još da jede sledeće:
Prvi dan
Svo voće osim banana. Lubenice i dinje imaju najmanje kalorija od ostalog voća. Dakle, jede se samo supa i voće. Za piće može nezaslađen čaj, nezaslađena crna kafa i/ili voda.
Drugi dan
Svo povrće - količina nije ograničena - bitno da niste gladni. Pokusajte da jedete lisnato povrće, a izbjegavajte boraniju, grašak, kukuruz itd. Za večeru može veliki pečeni krompir na maslacu. NE JEDITE VOĆE. Ne zaboravite da jedete i supu. Minimum jednom dnevno.
Treći dan
Jedite supu, voće i povrće koliko želite. NEMOJTE JESTI PEČENI KROMPIR.
Ako ste se pridržavala gornjih uputstava za ovih tri dana trebalo bi da ste 2 - 3 kg lakši.
Četvrti dan
Pojedite do 3 banane u toku dana, supu, i pijte nemasno mleko koliko želite. Banane imaju puno kalorija i ugljenihhidrata, a takođe i mleko. SUPA I DALJE OBAVEZNA
Peti dan
Govedina i paradajz. Možete pojesti 300-600 grama govedine i do 6 paradajza. Pokušajte da popijete 6-8 čaša vode u toku dana u cilju ispiranja viška mokraćne kiseline iz organizma. OBAVEZNO BAR 1 TANJIR SUPE!
Šesti dan
Govedina i povrće. Možete da jedete koliko želite govedine i povrća. Naravno i SUPU
Sedmi dan
Integralni pirinač i povrće. Pijte nezaslađen voćni sok. Možete da jedete koliko hoćete pirinča i povrća. Obavezno SUPU.
Na kraju sedmog dana, ako ste se pridržavali uputstva izgubićete 4,5-7 kilograma. Ako ste izgubili više od 7 kilograma, pauzirajte sa dijetom dva dana pre nego počnete ponovo ispočetka.
Ova sedmodnevna dijeta može se koristiti onoliko dugo koliko želite. Osećaj lakoće i dodatne energije dobar je razlog da se proba sa ovom dijetom.
Uz vitamine i minerale koji pomažu boljem funkcionisanju organizma, vino ima i hranjive sastojke, šećer (dekstroza!), glicerol, proteine i alkohol. Od vitamina su prisutni: A, B i C, kao i 13 minerala. Crno je vino bogatije hranljivim sastojcima nego belo, a belo ima nešto više riboflavina (B2 vitamina) od crnoga. Vitamin B je u vinu stabilan i ne nestaje starenjem vina.
Sadržaj alkohola u većini vina je umeren (10-15 zapreminskih
Pozitivni sastojci vina su:
povoljan odnos i sastav organskih kiselina (0,35 do 1,4 % vinske, jabukove, oksalatne, ugljene i dr.);
materije ukusa i mirisa (1 - 5 promila);
taninske materije (od 0,7 - 7 promila);
mineralne materije (1,3 - 4 promila);
neprevrelih šećera (3 do 15%
vitamin C i B-kompleksa.
Vino je odlično za vreme jela, jer svojom kiselinom dostiže nivo kiseline želudačnog soka i tako dopridonosi boljem varenju. Alkohol u umerenim količinama stimuliše varenje, rad srca, cirkulaciju i stoga mnogi nutricionisti preporučuju vino kao važan sastojak ishrane.
Umerenom potrošnjom smatra se 70 g etanola (ili 1 l slaboalkoholnog vina) nedeljno, što odgovara 1 dl vina dnevno. Neki smatraju da se umerenom potrošnjom može smatrati i dvostruko veća količina konzumiranog vina (1 dl uz ručak i isto toliko uz večeru).
Na području Meiditerana, gde se crno vino pije razređeno s vodom – bevanda, ukupna smrtnost i smrtnost izazvana kardiovaskularnim oboljenjima manja je nego na područjima gde se vina ne konzumiraju.
Uticaj vina na zdravlje
Najzaslužnijima za zdravstvene učinke vina smatraju se - polifenoli, osobito resveratrol, organska jedinjenja koja spadaju u antioksidanse. Dokazano je da je resveratrol, kao prirodni sastojak voća (dud, kikiriki), grožđa i vina, i do 10 puta prisutniji u crnom (oko 5 mg/l) u odnosu na bela vina, odgovoran za redukciju rizika raznovrsnih oboljenja, a najviše kardiovaskularnih. Crno vino sadrži i druge fenole – flavonoidi (oko 100 mg/l). Polifenoli uništavaju štetne substance, slobodne radikale, koji mogu uzrokovati tumore. Oni čuvaju prohodnost arterija i tako smanjuju rizik od bolesti srca.
Osim što je poznato da 20-30 g alkohola/ dnevno može smanjiti rizik od srčanog udara za 40 %, način delovanja alkohola iz vina (i ostalih pića) i resveratrola bitno se razlikuju. Alkohol sprečava stvaranje ugrušaka u krvi, resveratrol deluje na nivou ćelije sprečavajući njeno propadanje usled procesa oksidacije. Upotreba vina znatno umanjuje mogućnost nastanka karcinoma, povoljno deluje na povećanje korisne frakcije holesterola (HDL), a smanjuje nivo LDL holesterola, uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, snaižava krvni pritisak, u malim količinama smanjuje mogućnost stvaranja kamenaca, dok u velikim količinama ometa apsorpciju kalcijuma.
Svako vino ima posebne osobine koje dopunjuju ukus pojedinih jela kod pripreme ili kao piće. Postoje određena pravila o tome koje je vino najbolje uz pojedino jelo, pa o tome vodite računa prilikom kupovine. Osim što je važna boja vina, moraju biti čista i bez oporog okusa.
Važna je i temperatura čuvanja vina. Crvena (crna) vina poslužuju se na temperaturi 18-20°C, bela na 10-12°C, a šampanjac na 5-6°C.
Hladna predjela - lagana bela vina i rose vina
Uz školjkaše - suva pjenušava ili mlada bela vina
Uz kuvanu ribu - lagana bela vina
Uz prženu ribu - punija bela vina
Uz pečenu ribu, osobito plavu ribu - crna vina
Uz teletinu i živinu - bela i rose vina
Uz tamna mesa - crna vina i punija bela vina
Uz pikantna jela - suva bela i crna vina
Uz sireve - bela suva vina i crna dugo čuvana (odležana) vina
Uz kolače - polusuva penušava, aromatična polusuva i slatka vina.
Ako ste ljubitelj belog vina, a hteli biste od njega imati koristi za zdravlje kao kod ljudi koji piju crno vino, francuski naučnici su proizveli novo vino - Paradoxe Blanc, bogato polifenolima koji mogu pomoći u sprečavanju bolesti srca."Polifenoli se skupljaju u koži grožđa, a njihov visok % dobija se uglavom pri preradi crnog vina", piše New Scientist. Naučnici iz Montpellieru, u Francuskoj, stvorili su belo vino od grožđa s velikim učešćem polifenola, ali tako da ono ima sve poznate dobre strane crnog vina. Vino Paradoxe Blanc dobilo je ime po tzv. francuskom paradoksu - činjenici da u toj zemlji ima malo srčanih bolesti bez obzira na obilnu ishranu. Vino je stvoreno prvenstveno za osobe s dijabetesom tipa 1, čiji organizam ne može uništiti slobodne radikale. Ispitivanja vina pokazala su da 1 ili 2 čaše vina dnevno obnavljaju nivo antioksidanata kod dijabetičara.
Infekcije kandidom - kandida i ishrana, dijeta kod kandide
Šta je KANDIDA
Kandida (Candida albicans) je sve češći izazivač gljivičnog oboljenja kože, sluzokože, noktiju i unutrašnjih organa. Kod čoveka može da se pojavi u svakom životnom dobu, ali je najčešća kod odojčadi i staraca. Ova gljivica se nikada ne nalazi kao slobodna u prirodi. Normalni je stanovnik čovekovih organa za varenje. Kod zdravih može da se nađe u ustima ili vaginalnoj sluzokoži, ali samo u obliku spore.
Opšti simptomi:
umor i nedostatak snage, depresija, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, gubitak pamćenja, izrazita osetljivost prema hemikalijama, ponavljane mokraćne infekcije, osećaj ošamućenosti.
Kožni simptomi: ekcem, peckanje, osip, infekcije drugim vrstama gljivica.
Dijeta protiv kandide se može koristiti samostalno, a redje joj se dodaju i lekovi tzv. antimikotici. Poboljšanje uivodjenjem pravilne ishrane nastaje već posle nekoliko nedelja ali je neophodno nastaviti sa dijetom maker dva meseca i hranu koja je izbegavana uvoditi postepeno.
Zabranjuje se upotreba šećera koji se dodaju namirnicama (beli šećer, smedji šećer, fruktoza, med, melasa, manitol, sorbitol itd.), kao i svih zasladjenih namirnica i obroka (torte, kolači, slatkiši, deserti, gazirani napici sa šećerom, voćni sokovi sa dodatim šećerima i sladoled, osim ako nisu napravljeni sa zamenama za šećer - saharinom ili aspartamom). Dakle, deklaracije namirnica treba obavezno proveravati ukoliko nismo sigurni za sastojke.
Kako se hraniti
Uzimanje 1- eventualno 2 sveže voćke dnevno (osim veoma slatkih vrsta voća, kao što su groždje, lubenica i mango) je dozvoljeno.Treba isključiti suvo voće, zasladjene voćne sokove, konzervisano voće i dinju.
Izbegavati namirnice od belog brašna (beli hleb i pecivo, torte, kolače, biskvite, testenine), beli pirinač i oljušteni krompir. Brašno od celog zrna pšenice, u umerenoj količini, se može unositi, takodje krompir sa ljuskom, smedji ili integralni pirinač, integralne testenine (ima ih u prodavnicama zdrave hrane i većim supermarketima) i integralna peciva.
Izbaciti hranu koja sadrži gljivice kao pekarski i pivski kvasac, pekarske proizvode sa kvascem, zrele sireve i budjave sireve. Pečurke i kikiriki takodje izbaciti.
Ne treba izbegavati mlečne proizvode, osim postoji alergija na njih. Jogurt i acidofilni napitci imaju prednost nad mlekom i sirevima.
Izbegavati sirće, majonez, senf, dresinge za salatu,kečap, soja umak,kisele krastavce i ukiseljene proizvode.
Alkohol ne koristiti, a crnu kafu i jake čajeve svesti na minimum.
Izbegavati antibiotike i lekove na bazi kortizona (ako je moguće) za vreme dijetoterapije.
Povećati unos esencijalnih ulja, posebno omega-3 kiselina ( riblja ulja , morske ribe: losos, skuša, tunjevina u ulju, sardine u ulju, itd.). Ukoliko se navedene namirnice ne koriste dovoljno, treba uzeti suplemente tj. omega 3 kiseline u vidu kapsula.
Korisni dodaci ishrani
Lactobacillus Acidophilus (npr. Probiotic capsule ), 1 do 2 dnevno posle doručka
( i posle večere) svakog dana , najmanje 6 meseci.
Laneno seme i ulje noćurka 1 kafena kašičica ili 3 kapsule, dva puta dnevno
Vitamin A i C
Beli luk u vodu kapi ili tableta
Cink i magnezijum npr. Šumeća tableta jednom dnevno.
Nedostatak gvozdja u organizmu izaziva hipohromnu anemiju, koja je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najrasprostranjenije globalno oboljenje izazvano neodgovarajućom ishranom. Smatra se da svaka peta osoba u svetu boluje od ove vrste anemije.
Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama.
Gvožđe se u organizam unosi isključivo putem hrane. Na apsorpciju gvožđa, pored individualnih svojstava hrane, utiču pol, uzrast, fiziološko stanje , kao i rezerve gvožđa u organizmu. Zbog većih potreba, žene apsorbuju veći procenat gvožđa iz hrane od muškaraca, kao i deca u odnosu na odrasle i trudnice u odnosu na žene u generativnom dobu. Zato je neophodna analiza krvne slike.
Pravilna ishrana sprečava anemiju. Posebno je to važna za osobe koje gube krv na bilo koji način, npr. žene sa bolnim i obilnim menstruacijama, pacijenti koje muče hemoroidi ili cir na zelucu itd.
U njihovoj ishrani treba da dominiraju: iznutrice, pečurke, sušeno voće, žumance, riba - posebno tunjevina, školjke, zatim mahunarke, rotkvice, meso - posebno pileće i ćureće. Anemične osobe trebalo bi da jedu dosta crvenog i belog luka, jezgrastog voća, semenki, zelenog lisnatog povrća.
Namirnice koje sadrže bakar (sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve) pomažu u apsorpciji gvožđa. Integralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali ih ne treba jesti istovremeno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem. Takođe, spanać je bogat oksalnom kiselinom koja smanjuje apsorpciju gvožđa.
Kuvanjem namirnica u gvozdenim posudama može se povećati količina gvožđa u hrani i do 20%, ali zamenom ovih posuda aluminijumskim, od nerđajućeg čelika i plastičnim, smanjio se unos gvožđa u organizam ovim putem.
Jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegetarijanstvo, nepravilno sprovođenje posta, drastične dijete za mršavljenje, izbegavanje svežeg voća i povrća i sl. povećavaju mogućnost za pojavu anemije.
Upotreba namirnica sa dosta vitamina C podstiče apsorpciju gvožđa, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceđenog narančinog soka ili dopunjavati ishranu vitaminom C (do 2 g dnevno).
Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso, kao i vitamin C. Takođe, treba provoditi što više vremena na svežem vazduhu i pešačiti barem jedan sat dnevno.
Raznovrsna ishrana, redovan unos svežeg voća i povrća (najmanje 400 g), kao i minimalna upotreba alkohola, kafe, kakaa, gaziranih bezalkoholnih napitaka i čaja najbolja je prevencija anemija.
Ukoliko unos gvožđa putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se po savetu lekara, uzeti suplementi i to najbolje između obroka na prazan stomak raspoređenih na 2-3 puta dnevno 3 meseca u ukupnim dozama do 100 mg. Kao dodaci, koriste se vitamini B kompleksa (B6, B12, folna kiselina) i vitamin C. Preterani unos gvožđa je toksičan.
Sadržaj gvožđa u nekim namirnicama:
Namirnica(100 g) Sadržaj gvožđa (u mg)
Kravlje mleko (1,8 % ml masti) 0.1
Svež kravlji sir (3 % ml masti) 0.3
Goveđe meso 3.5
Iznutrice 2.5-10
Pileće meso 0.8
Ćureće meso 4.0
Sardela 1.8
Ostrige 7.0
Žumance 6.0
Pasulj 7.9
Soja u zrnu 8.4
Integralno brašno 3.5
Hleb 2.5
Voće 10.5-1.0
Lisnato povrće 1.0-4.0
Suvo grožđe 1.6
Suve smokve 4.2
Kakao 15.0
Apsorpcija gvožđa
Količina gvožđa koja može da se apsorbuje važnija je od ukupne količine gvožđa u hrani/ishrani. Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (tzv. hemgvožđe) mnogo je brža i efikasnija (15-30%) nego gvožđa iz biljne hrane (1-20%). Vegetarijanci treba da povećaju sadržaj biljnih namirnica sa tamnozelenim listovima, pasulja i integralnih žitarica, a njihova ishrana bi morala sadržati i veću količinu vitamina C. Količina od 100mg vitamina C uzeta uz obrok može povećati apsorpciju gvožđa i do 100%, a najpraktičnije je koristiti limun i peršun uz jela bogata gvožđem.
Osobe koje pate od gastritisa tj. povećane količine kiseline u želucu, imaju slabiju apsorpciju gvožđa, pa treba da jedu što više namirnica koje neutrališu želudačnu kiselinu kao npr pirinač, krompir i banane.
Ishrana slabokrvnih podrazumeva to da se anemija leči prema uzroku. Hranom se unose mnogo manje gvožđa nego lekovima, a takva ishrana je i najčeće hiperenergetska. Dakle, ishranom treba sprečiti da do anemije ne dođe, a ukoliko se ona ipak javi lečiti je prvenstveno lekovima.
Ishrana kod obolelih od anemije treba u svakom obroku da sadrži po neku namirnicu iz grupe meso, jaja i riba, zatim dosta vitamina C u svakom obroku, minimalnu upotrebu kafe, kakaa i čaja, i naravno, obilje namirnica koje su dobar izvor gvožđa.
Recepti
Narendati pola kg jabuka, pola kg cvekle i pola kg šargarepe. Kad odstoji preko noći, ocediti i dodati pola kg meda.Uzima se po jedna supena kašika tri puta na dan.
Salata od mlade koprive sa sokom od limuna i maslinovim uljem takođe obnavlja krvnu sliku.
Pivski kvasac se preporučuje zbog folne kiseline. Caj od koprive je odličan napitak u borbi protiv anemije. Dobri su još i: dragušac, peršun, vlasac, kopriva, korijandar i maslačkovo lišće.
Visok krvni pritisak (hipertensio arterialis) je bolest savremenog doba, a njegove komplikacije infarkt i šlog su najčešći uzrok smrti na našim prostorima. Visina krvnog pritiska ukazuje na stanje srca. Da bi se sprečile bolesti srca i krvnih sudova pritisak treba da bude ispod 140/90. Postoje mnoge namirnice koje mogu da snize krvni pritisak. Ishrana je najvažniji način borbe protiv visokog krvnog pritiska (hypertension), bilo u kombinaciji sa farmakološkim lekovima ili kao zamena za njih.
U azijskim zemljama se od vajkada koristi celer za snižavanje krvnog pritiska. Dr Vilijam Eliot (William Elliott) sa univerziteta Čikago je izolovao iz celera supstancu koja snižava krvni pritisak, što je potvrdio eksterimentom na pacovima. On smatra da celer snižava krvni pritisak smanjujući hoprmon stresa koji dovodi do sužavanja krvnih sudova i porasta pritiska. Celer je prema tome najefikasniji kod bolesnika kod kojih pritisak raste zbog psihičkog stresa. Uz to celer je u eksperimentu dovodio i do sniženje holesterola, koji je često povišen kod osoba sa esencijalnom hipertenzijom.
Još jedan legendarni narodni lek za visok krvni pritisak i to veoma efikasan, čije je dejstvo naučno potvrđeno, je beli luk (allium sativum, garlic). On je kao lek dosta korišćen u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemačkoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Taj efekat se postiže sa nekoliko čenova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve veći, što govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na sniženje krvnog pritiska delovao najviše svojom sposobnošću da opusti glatke mišiće krvnih sudova, i tako ih proširi. To dejstvo je posledica velikog sadršaja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk snižavaju pritisak, ali je svež efikasniji.
Berlinski istraživač Peter Zinger smatra da su omega – 3 masne kiseline u ribljem ulju glavni lek za hipertenziju. U lakšim oblicima hipertenzije male doze ribljeg ulja mogu dovesti do normalizacije krvnog pritiska, a kod težih oblika mogu pojačati dejstvo lekova beta blokatora. Da bi se regulisao krvni pritisak, kod većine ljudi, je potrebno najmanje tri obroka masne morske ribe nedeljno (losos, skuša, tunj, sardina i haringa). Potrebna količina omega – 3 masnih kiselina je 2000mg dnevno što se može obezbediti sa 100g sveže skuše, 120g konzerviranog lososa ili 200g sardina. Mononezasićene masne kiseline maslinovog ulja takođe snižavaju krvni pritisak.
Voće i povrće verovatno snižava krvni pritisak, jer je on kod vegetrarijanaca niži. Primećeno je da prelazak na vegetarijansku ishranu snižava krvni pritisak. Antioksidansi iz voća i povrća na zaobilazan način povećavaju prostaciklin koji širi krvne sudove, dovodeći do pada pritiska. Povoljan efekat ima i vitamin C iz voća i povrća. On deluje preventivno, jer njegov nedostatak vodi ka porastu pritiska. Dr Kristofer Balpit (Christopher Bulpitt) iz bolnice Hamersmit navodi niz podataka o tome da su visok krvni pritisak i moždana kap češći kod ljudi koji unose malo vitamina C.
Kalijum ima znatan uticaj na krvni pritisak. Njegovo nedovoljno unošenje dovodi do porasta krvnog pritiska, a unošenje hrane bogate kalijumom ga snižava. Nedovoljno unošenje kalijuma u organizam dovodi do zadržavanja natrijuma, koji povećava krvni pritisak. Hrana bogata kalijumom je pečen krompir, dinja, avokado, blitva, breskva, kajsija, šljiva, sok od paradajza, nemasni jogurt, pasulj, losos, soja, banana i badem.
Kalcijum može, kod osoba osetljivih na so, odnosno osoba kojima raste pritisak pri unosu slane hrane, da dovede do njegovog sniženja. S jedne strane kalcijum povećava izlučivanje natrijuma, koji povećava pritisak, a sa druge strane on smanjuje lučenje parathormona, koji takođe povećava pritisak. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, lososu , skuši i sardinama sa kostima, kelju, suvim smokvama, tofuu, soji, lišću repe, brokulima i pasulju.
Kod velikog broja bolesnika (30 – 50%) smanjenje soli u ishrani može znatno da snizi krvni pritisak. Prema istraživanjima Rosa Feldmana (Ross Feldman) sa Univerziteta Ontario manji unos soli omogućuje bolju elastičnost krvnih sudova, što dovodi do pada krvnog pritiska. Sniženje unosa soli može da se ostvari ako se ne konzumira gotova prerađena hrana i suhomesnati proizvodi, jer oni sadrže velike količine soli. Kod 15% osoba sa hipertenzijom znatno sniženje unosa soli nema efekta, a kod nekih može čak i da povisi pritisak. Natrijum iz soli može da ošteti krvne sudove mozga i dovede do moždanog udara bez porasta krvnog pritiska. Neslana ishrana se posebno preporučuje bolesnicima koji osim povišenog pritiska imaju problema sa bubrezima i srcem.
Jedna čaša vina dnevno ili jedno žestoko piće dnevno nemaju uticaja na pritisak, ali ga veće količine progresivno i stalno povećavaju. Kod osoba koje dosta piju prestanak unosa alkohola može da dovede do normalizacije pritiska.
Kafa nije glavni krivac za hronično povišen krvni pritisak. Kofein prolazno povećava pritisak kod osoba koje povremeno piju kafu, čak i kod onih koji je redovno piju, posebno kada su pod stresom. Većini ljudi sa hipertenzijom kafa ne smeta, ali se ne preporučuje onima kojima pritisak znatno raste kada su pod stresom. Takve osobe, kad su pod stresom, imaju preteranu reakciju nadbubrežne žlezde na kofein, što podiže krvni pritisak.
Saveti osobama sa visokim krvnim pritiskom:
Jedite što više voća i povrća, jer su prepuni poznatih i nepoznatih supstanci koje snižavaju pritisak (vitamin C, kalijum, kalcijum...).
Jedite naročito celer i beli luk.
Jedite masnu morsku ribu, kao što je skuša, losos, tunj, sardina ili haringa tri puta nedeljno.
Manje solite jelo. Ne iznosite slanik na sto i ne jedite industrijsku hranu i suhomesnate proizvode.
Ograničite unos alkohola na jedno do dva pića dnevno. Izbegavajte opijanje, koje može znatno da povisi pritisak.
Ako ste gojazni, oslabite. To je siguran način da spustite krvni pritisak.
Belančevine koje sadrži običan grašak, mogu da posluže kao dodatak hrani u borbi protoiv visokog krvnog pritiska i hronične bubrežne insuficijencije (otkazivanje bubrega) – dve po život opasne bolesti, koje narušavaju zdravlje miliona ljudi širom sveta.
Grašak je odavno poznat nutricionistima kao namirnica sa optimalnom količinom belančevina, dijetnih vlakana, vitamina i niskim sadržajem masnoća i holesterola. Stručnjaci kanadskog Univrziteta u Manitobi su utvrdili da belančevine graška sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska.
Hipertenzija i bubrežna bolest su u tesnoj vezi, jer se visok krvni pritisak javlja kao osnovni faktor rizika za razvoj hronične bubrežne insuficijencije, a osobe sa bubrežnim bolestima, koje na kraju vode u insuficijenciju, najčešće umiru od kardiovaskularnih komplikacija. Bubrežna insuficijencija se teško leči i njeno progresivno pogoršanje vodi ka dijalizi ili transplantaciji bubrega.
Tokom eksperimenta biolozi su hranili laboratorijske miševe belančevinama dobijenim iz graška. Na kraju osmonedeljnog eksperimenta, zahvaljujući ekstraktu graška zabeležen je pad krvnog pritiska za 20%. Nivo toksina u urinu je bio u granicama normalnog, što ukazuje na dobar rad bubrega. Lekari ističu da nisu zapažena nikakva neželjena dejstva belančevina graška.
Na osnovu ohrabrujućih rezultata lekari planiraju da iduće godine sprovedu eksperiment koji bi pokazao uticaj belančevina graška na ljudski organizam. Kliničari neznaju tačno mehanizam povoljnog delovanja belančevina, ali su utvrdili da ekstrakt ove mahunarke u organizmu dovodi do povećanja sinteze belančevine COX-1, za koju se zna da stimuliše rad bubrega.
------------------------
Čokolada leči povišen krvni pritisak
Zdravlje žena
Mala količina čokolade može sniziti krvni pritisak i smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara, sugerišu nemački naučnici, prenosi Pliva zdravlje.
Naučnici Univerzitetske bolnice u Kelnu su pratili 44 osobe obolele od povišenog krvnog pritiska, starosti 56 – 73 godine. Zaključili su da je konzumiranje 6 grama čokolade dnevno dovela do klinički značajnog sniženja krvnog pritiska.
Čokolada svoje lekovito dejstvo na pritisak ima zahvaljujući sadržaju kakaa i flavanola.
Ranije se smatralo da je za to potrebna znatno verća količina čokolade. Sobzirom da čokolada sadrži znatne količine šećera i masnoća, nije mogla da se preporuči obolelima od dijabetesa i osobama sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida. Baš naprotiv, ona im se zabranjivala. Sasvim je druga stvar kada su u pitanju sasvim male količine čokolade. Šest grama čokolade, što iznosi 30 kalorija, neće poremetiti dijetu, a povoljno će delovati na krvni pritisak.
Istraživači ističu da kod bolesnika kpoji su učestvovali u eksperimentu nije došlo do povećanja glukoze i lipida (masnića) u krvi, kao ni porasta telesne težine.
Naučnici ističu da ipak ishranu kod obolelih od hipertenzije treba bazirati na povišenom unosu voća i povrća, a smanjenom unosu masnoća i soli, a da se čokolada može konzumirati u manjoj količini.
Beli luk (Allium sativum, garlic) ima široku primenu u narodnoj medicini, a u poslednje vreme posle mnogobrojnih naučnih istraživanja, kojima je potvrđeno njegovo lekovito delstvo, sve više se koristi i u farmakološkoj industriji. Svoje latinsko ime, Allium sativum, dobio je po svom najznačajnijem sastojku, alicinu.
Sastav belog luk
Sadrži 28% ugljenih hidrata, 6.7% belančevina, 0.1% mast i 1% celuloze (dijetna vlakna). Od vitamina najviše ima C, B1, B2, B3, od minerala selen, mangan, cink, kalcijum, gvožđe, fosfor, jod i kalijum. Ima eterična ulja, aminokiseline, enzme, polioze, kao inulin, adenozin i alicin. Najpoznatiji sastojak je alicin, koji deluje antibakterijski. Kao lek se koristi glavica. To ne znači da su perca bezvredna. U njima ima karotena i hlorofila.
Lekovita svojstva belog luka
Naučnim istraživanjima potvrđena su brojna lekovita svojstva belog luka, koja ga svrstavaju u grupu najzdravijih namirnica, koja se u našem narodu od davnina koristi kao hrana, lek i magijski rekvizit.
Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka zahvaljujući sadržaju adenozina.
Deluje preventivno na stvaranje malignih bolesti. U časopisu Journal of Nacional Cancer Institute objavljeni su rezultati naučnih istraživanja, koji potvrđuju antikancerozna svojstva belog luka.
Aminokiseline iz belog luka snižavaju štetnu frakciju holesterola (LDL-cholesterol lowering) u krvi, a povišavaju koncentracije zaštitnog “dobrog” holestereola (HDL-cholesterol levels). Beli luk snižava nivo ukupnog holesterola i triglicerida. Na taj način čini prirodnu preventivu kardiovaskularnih bolesti.
Deluje vazodilatatorno (širi krvne sudove), pa poboljšavajući cirkulaciju, dovodi do ublažavanja nekih tegoba, kao što su glavobolja i grčevi u nogama.
Snižava krvni pritisak za 5 - 10%.
Vrši prevenciju koronarne bolesti (infarkt i angina pectoris), jer poboljšava cirkulaciju u srčanim krvnim sudovima omogućavajući bolju ishranu srčanog mišića i sprečavajući trombozu.
Normalizuje tahikardiju (ubrzan srčani rad).
Deluje na elastičnost krvnih sudova i smanjuje viskoznost krvi, što je bitno za prevenciju tromboze, koronarne bolesti i šloga.
Pozitivno utiče na varenje hrane i poboljšava rad jetre, bubrega i prostate.
Delotvoran je u lečenju gripa, bronhitisa, astme i pomaže u lečenju plućnih bolesti.
Dokazano je da blagotvorno deluje na infekcije izazvane herpes virusom i gljivicom Candidom albikans, koje su u poslednje vreme, zbog česte primene antibiotika i korišćenja prerađene hrane sa dosta šećera i belog brašna, jako proširene.
Deluje protiv crevnih parazita, što se koristi još od davnina.
Da li beli luk može da se jede u neograničenim količinama?
Potreban je oprez ako se uz beli luk koriste visoke doze vitamina E, preparati ginko bilobe, Trental, Aspirin, Farin, heparin, jer može doći do pojačanog krvarenja, pa se u tim slučajevima treba posavetovati sa lekarom.
Kako beli luk najbolje deluje?
Dovoljno je da se dnevno pojede dva do tri čena belog luka, da bi se dobilo njegovo antitrombotičko dejstvo. Može da se jede sirov ili kuvan, a najefikasnije je ako se jede svakodnevno. Beli luk je mnogo efikasniji gnječen nego seckan. Gnječenjem se oslobađaju enzimi i alicin koji prelazi u ahoin. Kuvanjem se takođe oslobađa ahoin. Najbolje je da se kuva sa paradajzom ili drugim namirnicama koje oslobađaju kiselinu, pri čemu su dovoljne sasvim male količine tih namirnica.
Ako se izgnječen beli luk prekrije sa malo votke i ostavi par dana da stoji nepokriven oslobađa se dosta ahoina. Na tome je zasnovan ruski narodni lek za razblaženje i čišćene krvi. Postoje naučna istraživanja koja su potvrdila da narodni recept zaista deluje. Poznata grčka salata oslobađa dosta ahoina. Kod nje se gnječen beli luk meša sa sirom feta i maslinovim uljem.
Zanimljivosti u vezi sa belim lukom
U narodu se beli luk nije koristio samo kao lek za sve, već i kao sretstvo za bajanje, vračanje, bacanje mađija i čini. Kad se sin slao u vojsku ili je ćerka izlazila, stavljao im se beli luk u odeću, kao amajlija, da ih sačuva. U vreme epidemija kolere, gripa i kuge korišćen je i preventivno i terapijski.
Beli luk je moćni lek dostupan svima. Dokazan antibiotik, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, smanjuje rizik od raka...
Lekovita svojstva belog luka su široko korišćena u narodnoj medicini. Mnoga od njih su naučno potvrđena i dokazan je mehanizam dejstva ovog leka. Latinsko ime ovog leka, Allium sativum potiče od njegovog najpoznatijeg sastojka, alicina.
Snižava holesterol
Beli luk (garlic, allium sativum) snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Posebna vrednost je u tome što povišava nivo tzv. dobrog ili zaštitnog HDL holesterola. Novija istraživanja su pokazala da je od samog ukupnog holesterola bitniji odnos njegovih frakcija HDL i LDL. Ako je loš holesterol (LDL) niži, a dobar (HDL) viši štetan uticaj na organizam je mali bez obzira što je ukupan holesterol visok. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.
Grip i prehlada
Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Kad grlo počne da vas boli, pojedite malo belog ili crnog luka da oterate prehladu ili grip. Ako to uradite na vreme, možda se nećete ni razboleti. Beli luk ubija viruse izazivače hripa i prehlade, ali i bakterije, gljivice i parazite tako da deluje kao moćan antibiotik.
Alin sastojak belog luka u organizmu deluje slično leku karbocisteinu (Mukodine) – razvodnjava sekret, pokreće ga i omogućava lakše iskašljavanje. Smanjuje otok sluzokože i olakšava disanje. Ako vam je nos zapušen, sinusi puni sekreta, kašljete ili imate bronhitis beli luk vam može znatno pomoći.
Jača imunitet
Ako želite da ojačate svoj imunitet ozbiljno mislite na beli luk. On će povećati aktivnost T-limfocita i makrofaga koji su osnova snažnog imuniteta. Pod uticajem belog luka produkcija antitela je veća i ona se snažno bore protiv stranih tela, mikroorganizama i ćelija tumora.
Tumori
Deluje protiv ćelija tumora, povećavajući odbranbene snage organizma. To konkretno ostvaruje povećavajući moć T-limfocita i makrofaga. U eksperimentu dr Tarik Abdulah i saradnika iz Klinike i istraživačkog centra Abkar u Panama Sitiju na Floridi, jedna grupa je jela dosta belog luka i do 15 čenova dnevno ili su uzimali ekstrakt belog luka dobijen hladnim ceđenjem (japanski Kyolic). Ostali učesnici nisu uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.
Snižava krvni pritisak
Narodno verovanje da beli luk leči visok krvni pritisak i to veoma efikasno, je naučno potvrđeno. On je kao lek dosta korišćen u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemačkoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Taj efekat se postiže sa nekoliko čenova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve veći, što govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na sniženje krvnog pritiska delovao najviše svojom sposobnošću da opusti glatke mišiće krvnih sudova, i tako ih proširi. To dejstvo je posledica velikog sadršaja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk snižavaju pritisak, ali je svež efikasniji.
Štiti srce i krvne sudove
Beli luk čuva srce i smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti (infarkta i angine pektoris). To je posledica njegovog mnogostrukog lekovitog svojstva. On to čini delujući na koagulabilnost krvi, povećavajući nivo dobrog (HDL) holesterola, sniženjem krvnog pritiska, širenjem krvnih sudova, kao i sadržajem antioksidanasa. Beli luk je dvostruko važniji za osobe koje su već imale srčane probleme. Njegovim svakodnevnim korišćenjem mogu sprečiti dalje oštećenje krvnih sudova i tako smanjiti rizik od ponovnog srčanog ili moždanog udara.
Poboljšava raspoloženje
Malo ko bi pretpostavio da beli luk deluje na raspoloženje. Ljudi koji ga jedu manje se osećaju umorni, napeti, razdražljivi i uznemireni. To je posebno primećeno kao uzgredni pozitivan efekat pri ispitivanju uticaja belog luka na sniženje holesterola. Inače ljuta hrana ima sposobnost da podstakne lučenje endorfina i dovede do prijatnog podizanja raspoloženja. Melanholija i blaži oblici depresije mogu biti posledica nedostatka selena. Svojim sadržajem ovog važnog minerala, beli luk može ublažiti taj deficit i poboljšati raspoloženje. Nasuprot tome veće doze selena ne dovode do izlečenja izražene depresije.
Kandida i ostale gljivice
Antigljivični efekat belog luka može pomoći mnogima u lečenju sve rasprostranjenije kandidijaze. Česta upotreba antibiotika stvara uslove za preveliko razmnožavanje gljivice kandide albikans. Dijeta je lek broj jedan, a ne može se zamisliti bez svakodnevnog korišćenja belog luka.
Paraziti
U narodnoj medicini je dobro poznato da beli luk deluje protiv parazita. Lambrija, široko rasprostranjena parazitarna bolest creva koja izaziva bol u stomaku, zatvor ili proliv i mučninu, može za par dana da se izleči svežim belim lukom ili gnječenim pomešanim sa vodom, što se pije dva puta dnevno. Redovno korišćenje belog luka u crevima stvara sredinu nepovoljnu za razmnožavanje parazita.
Čir i gastritis
Osobe koje imaju ulkus (čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu) imaju manje tegoba ako jedu beli luk. On ne smanjuje lučenje kiseline, već deluje blago nadražajno podstičući stvaranje zaštitnih supstanci sličnih hormonima, koje povećavaju otpornost sluzokože. Širi krvne sudove, poboljšava prokrvljenost sluzokože i time ubrzava njeno zarastanje, jača joj otpornost i smanjuje tegoge kod ulkusa i gastritisa.
Nadimanje i gasovi
Ne koristi se beli luk slučajno u pripremanju mnogih jela. On smanjuje stvaranje gasova i zato ga obavezno treba stavljati u hranu koja je poznata kao veliki proizvođač gasova, kao na primer pasulj. Nekima pak, više od tri čena svežeg belog luka povećava nadimanje i gasove.
Dojenje i beli luk
Novija istraživanja pokazuju da miris belog luka u majčinom mleku tera bebe da duže sisaju i popiju više mleka. Ako hoće da poboljša apetit svoje bebe, mama treba da pojede malo belog luka jedan sat pre podoja. Nema dokaza da beli luk u majčinoj ishrani pogoršava grčeve beba.
Hronične bolesti i starenje
Beli luk je odličan izvor antioksidanasa. Sadrži najmanje petnaest različitih i to je verovatno njegov glavni mehanizam borbe protiv brojnih bolesti. Antioksidansi štite od brojnih hroničnih bolesti. Osim već pobrojanih srčanih oboljenja i raka, štite od bronhitisa, katarakte, Parkinsonove bolesti i usporavaju starenje.
Svež ili kuvan
Za delovanje protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita efikasniji je svež beli luk. Kuvan zajedno sa kiselim povrćem, posebno paradajzom, oslobađa ahoin, koji deluje deluje protiv tromboze, smanjujući rizik za nastanak infarkta, šloga i tromboembolije. Za zaštitu srca i krvnih sudova prednost dati kuvanom. U zaštiti od raka bolje deluje sirov ili ukišeljen u salati. Za sveobuhvatnu zaštitu beli luk treba jesti u svim oblicima, i sirov i svež.
Iz mnoštva lekovitih delovanja imele treba izdvojiti da ona poboljšava metabolizam i pojačava rad žlezda čitavog probavnog aparata.
Imela se koristi za lečenje: visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, poremećaja srčanog ritma, slabosti nervnog sistema, nesanice, zujanja u ušima i epilepsije.
Naučno je potvrđeno da se niski ili visoki krvni pritisak, uzrokovan smetnjama u krvotoku, u oba slučaja otklanja pomoću imele, jer njene lekovite materije deluju tako da se protok krvi normalizuje, a rad srca ojača što dovodi do ravnoteže.
Pored toga, imela je najbolje sredstvo kod oboljenja izazvanih povišenim lučenjem štitaste žlezde.
Pripremanje čaja:
6 kašičica suvih i usitnjenih listova imele preliti sa 750 ml hladne vode, ostaviti da odstoji preko noći - 8 sati, zatim procediti.
Dnevno piti 3 puta po 250 ml nezaslađenog čaja, polako u gutljajima.
Bela imela je vrlo zanimljiva biljka ona raste na drveću i to najčešće na jelama, boru kao i na listopadnom drveću specifičnog je oblika podseća na loptu ne raste nigde drugde dakle na zemlji niti u vodi ne može da se nađe.
Njena lekovita svojstva su poznata od davnina koristili su je još prvi lekari . U narodu je poznata kao veštičja sropa,vešticina metla. Ranije su je koristili za lečenje epilepsije.
Koristi se za lečenje hroničnih grčeva, histerije i promrzlina.
Jako dobre rezultate je dala kod lečenja dijabetesa, pospešuje rad gušterače i posle nekog vremena dijabetes postaje prošlost.
Imela se koristi i kod lečenja oboljenja poremećaja metabolizma i hormonskog poremećaja. Koristi se kao čaj koji se uzima ujutru i uveče.
Bela imela se koristi kod zakrčenja arterija kod šloga i moždanog udara.
Pije se 6 nedelja prve nedelje se pije po 3 šolje dnevno naredne tri po dve šolje a zadnje dve po jednu i to tako da se podeli jedna šolja pre i posle obroka.
Imela je jako dobra i kod krvarenja iz nosa hladna se ušmrče kroz nos i krvarenje prestaje, takođe se koristi kod svih drugih vrsta krvarenja iz creva.
Zavidne rezultate pokazuje i kod regulisanja krvnog pritiska, rešava probleme nesvestice i zujanja u ušima kao i probleme sa vidom.
Ono što je jako bitno pomaže i kod oslabelog srca i loše cirkulacije krvi. Imela nam jednostavno podmlađuje organizam i vraća elan koji smo imali u mladosti.
Preporučuje se kod obilnih menstruacija kao i u prelaznom dobu jer oslobađa svih tegoba koje prate ove navedene probleme. Svež sok od imele pomaže kod steriliteta i to tako što uzimamo po 25 kapi pre doručka i pre večere.
Kapi imele se mogu naći u apotekama. U zadnje vreme se koristiti sve više i za rešavanje problema kancerogenih oboljenja. Imela inače pročišćava organizam od svih štetnih toksina u organizmu.
Ono što je zanimljivo za imelu je to da su njene bobice otrovne jedino kad se jedu i piju kao čaj ali se zato koriste kao melem za spoljnu upotrebu kod promrzlina .
NAČIN UPOTREBE:
Kapi se mogu naći u apoteci .
Svež sok se priprema tako što se sveži još vlani listovi iscede u sokovniku.
Priprema melema: sveže bele bobice se samelju i izmešaju sa hladnom svinjskom mašću koristi se kod promrzlina .
Priprema čaja: jedna mala kašika imele se potopi sa četvrt litra vode da odstoji u toku noći piti , u toku dana čuvati u termosu .
Offline
