Delovanje: Pozitivno utiče kod upala krvnih sudova, posebno kod vena. Pomaže u lečenju hemoroida, pranja gangrenskih rana, raznih krvarenja, reumatizma i gihta. Način primene: U obliku čajnog uvarka (1 kašičica na 2 dcl kipuće vode), koji se pije 2-3 šoljice dnevno, ili za obloge vena ili rana. Kod reumatskih tegoba plod divljeg kestena kuva se tako dugo dok se uvarak ne zgusne. Dodaje se toploj kupki uz mešanje dok se ne stvori pena. U tako pripremljenu kupku umaču se ili oblažu delovi tela.
Zbog sadržaja vitamina služi kao prolećna salata - mlado lišće treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok – uzima se bar jednom na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10–15g soka za istu svrhu. Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi, koristi kod astme, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Uzima se tri puta dnevno po kafena kašičica alkoholature - tinkture, razređena sa malo vode. Porast kose pospešuje tinktura koja se priprema tako da se isecka sitno 100 g svežeg lišća dragoljuba, koprive (Urtica dioica), šimšir (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promućkati. Procedi se, pritiskanjem. Tinkturom se trlja koža glave pomoću mekane četkice, nakon sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura služi i za spoljnju upotrebu kod nekih kožnih bolesti. Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita. Iz lista dragoljuba dobija se sumporno eterično ulje koje ima veliku antibakterijsku moć: koristi se u lečenju disajnih i mokraćnih organa.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje Delovanje: Plod dunje izvrsno je sredstvo u lečenju anemije. Sluz pripremljena od dunjinog semena koristi se u lečenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih očiju i otvorene raspucale kože, naročito na grudnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lečenju sluznice ždrela, krajnika i disajnih puteva. Kod upale želudačne i crevne sluznice preporučuje se kuvana dunja. Budući da dunja steže, preporučuje se za lečenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.
Delovanje: Koren gaveza je najefikasnija lekovita biljka za zaceljivanje rana, i to za teško izlečive i gnojne rane. Upotrebljava se i za unutrašnja krvarenja, kod čira na želucu, upale pluća, tuberkuloznih oboljenja. Način primene: Za spoljne rane 100g gaveza kuvati 20 minuta u litri vode. Ostaviti 5-6 sati, procediti, te ispirati rane ili stavljati obloge. Umesto obloga može se primeniti i tzv. mast od crnog korena, koja se sprema tako što se dobro očišćen koren gaveza samelje ili fino iseče i rastopi u čistoj masti. U vrućem stanju procedi se kroz lanenu krpu. Tako pripremljena mast može se uz adekvatno čuvanje upotrebljavati i godinu dana. Za unutrašnju upotrebu pravi se čajni oparak i to samo od gaveza ili u mešavini s drugim biljkama, kao što su laneno seme, slolisnik, slatki koren, cvet kamilice i dr.
U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kože treba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama. Delovanje: čisti i jača krv i organe za varenje. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, navale krvi u glavu, upale u crevima i želucu, zatim grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovitih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva... Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure čišćenja krvi. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem od stolisnika i to ujutro i uveče. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu. Korisna je i kod prekomernog krvarenja. Podstiče izlučivanje želudačnog soka, a samim tim budi apetit. Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina čajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grčeva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku pomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utiče na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.
Delovanje: Upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja zbog sadržaja tanina, koji koagulira belančevine kod unutrašnjih krvarenja. Upotrebljava se kao prva pomoć kod trovanja nekim otrovnim biljkama. Način primene: 2 kašičice hrastove kore preliti s 2 dl kipuće vode. Piti prema potrebi.
Opis biljke: hrast se ubraja u najpoznatija drveca naših krajeva. Razvija se u mocno i veliko drvo, a može doseci visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina. . . ,
Stanište: . sume
Lekoviti deo biljke: Za lek upotrebljava se mlado lišce i mlada kora, što se skuplja u prolece, a plod u jesen. U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni, a hrastovo lišće koje se skuva u rastvoru sirećati i vode (u odnosu 1:1) leči zubobolju.
Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti. Njime mogu i da se ispiraju rane nastale dugotrajnim ležanjem. Rakija u kojoj je odstajala hrastova kora prirodan je lek za bolesti jetre i kamena u žuči i bubregu.
Kora se prikuplja u rano proleće, pre nego što hrast olista, ili u jesen kada list opadne. Sa stabla se skida tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na odstojanju od 20 cm. Komadi se potom isitne da bi se brže osušili na suncu ili u sušari na oko 50 stepeni Celzijusovih. Čuva se na suvom mestu najduže pet godina.
Lekovito delovanje: caj od mladog hrastovog lišca preporucuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srcanih bolesti. Caj priprernljen od mešavine hrastova lišca i drugih Ijekovitih biljaka koristi se u lecenju cireva svih vrsti, za želudac i cišcenje i jacanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. caj od mlade hrastove kore priprernljen s vinom i medom koristi se u lecenju protiv povracanja krvi iz želuca i pluca, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u cmaru, kada zaustavlja krv i leci. Kava pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kava od žira preporucuje se za cišcenje krvi, kod šecerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.
PROTIV KRVARENJA
* 2 kašičice hrastove kore preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti da odstoji oko 30 minuta i piti po potrebi.
Melem za ranu
* kašiku hrastove kore kuvati u 1/2 l vode najmanje 10 minuta. U prohlađenu smesu umočiti pamučno platno, dobro ocediti i stavljajti na ranu ili lišaj na koži.
ZA ČIŠĆENJE I JAČANJE KRVI
* 20 g hrastovog lista,
* 3 g kantariona,
* 2 g pelina.
Sastojke sipati u 6 dl ključale vode i kuvati dok ne provri. Čaj piti 3 puta dnevno po 2 dl posle jela.
ČAJ SA VINOM
* kašika meda
* 1,25 dl crnog vina,
* 25 g hrastovog lista,
* 2 zrna belog tamjana.
Pomešati med i vino i kuvati dok ne provri. Dodati hrastovo lišće i pustiti da vri još 3 minuta. Poklopljeno ostaviti 30 minuta, dodati tamjan i piti pre spavanja.
HEMOROIDI
* kašika mlade hrastove kore
* 2 kašike rastavića
* 2 kašike ženske bokvice,
* 3 kašike hajdučke trave.
Izmešati sve sastojke pa jednu kašiku dobijene smeše preliti sa 2 dl ključale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, procediti, po želji zasladiti medom i piti toplo 3 puta dnevno pre jela.
KOŽNE BOLESTI I RANE
* 30 g hrastove kore,
* 30 g lista bršljana,
* 20 g cveta lavande,
* 20 g cveta kamilice,
* 20 g lista žalfije,
* 10 g brđanke,
* 10 g lista ruzmarina.
Sastojke izmešati i skuvati u 2 l vode. Ne cediti nego po potrebi uzimati po malo tečnosti dok se ne potroši. Posle pranja bolna mesta na koži namazati gustim melemom.
Delovanje: Imela intenzivira razmenu materija i pojačan rad žlezda čitavog sistema za varenje, i tako otklanja hronični zatvor i gastritis. Slično glogu normalizuje kako visoki, tako i niski krvni pritisak, jača rad srca, reguliše menstruaciju, pomaže kod vrtoglavice, zujanja u ušima i dr. Način primene: 6 čajnih kašičica imele staviti da se natope u tri šoljice hladne vode 6-8 sati. Posle toga procediti. Piti u toku dana bez šećera.
Delovanje: Ublažava nadražaje kod kašlja, jer rastvara sluz, pa se primenjuje kod bronhitisa, upale pluća, virusnih oboljenja. Povoljno deluje u uspostavi ravnoteže želudačne kiseline i u slučaju da je ima premalo ili previše. Utiče na poboljšanje krvne slike, kao i kod smetnji u varenju (proliva, zatvora). Način primene: 1 kašičicu islandskog lišaja preliti s dva decilitra vrele vode, nakon 10 minuta procediti. Piti 2-3 šoljice dnevno.
Delovanje: Primjenjuje se kod upala disajnih organa. Ublažava iskašljavanje. Deluje na čišćenje krvi. Efikasna je u lečenju gihta, reumatizma, upala bubrega i bešike, za jačanje rada srca, nervnog sistema kao i protiv nesanice. Način primene: 30 g cveta jagorčevine preliti s litrom kipuće vode i nakon 10 minuta procediti. Piti 3 šoljice dnevno.
Jagorčevina je jedna od najlepših višegodišnjih biljaka i predstavlja pravo osveženje u tmurnim zimskim danima. Cveta tokom cele zime i proleća, a cvet se odlikuje raznolikošću boja i oblika. Latinsko ime jagorčevine je Primula (primus-prvi) koje je dobila zbog ranog cvetanja. Postoje jagorčevine koje se gaje samo u zatvorenom prostoru one su nežnije, zatim imamo vrste koje se gaje u bašti pored jezerca i na kraju minijaturne tipove za kamenjare i gredice.
Primula nije komplikovana za gajenje. Listovi su joj široki, koren plitak, a cvetovi mnogobrojni. Jagorčrvinu možete gajiti na balkonu tako što je posadite u veću posudu sa drugim cvećem koje je otporno na mraz kao što je ljubičica ili dan i noć. Na dno posude obavezno stavite šljunak u visini od nekoliko sm pa ga onda prekrijte humusom. Ona ne voli mnogo vodu, pa je zalivajte kada se zemlja dobro prosuši.
Jagorčrvina se može gajiti i u vrtu. Odgovaraju joj vlažna mesta koja se nalaze u polusenci. Na poroleće se oko biljaka sravlja malč i ulanjaju procvetali cvetovi. Redovno se zaliva tokom leta. Takođe ovu biljku možete gajiti i u kući. Odgovaraju joj progladne prostorije sa temperaturom od 12 do 14 stepeni. Odnosno prostorija koja se ne greje. Za zalivanje koristi se isključivo destilovana voda. Treba je prehranjivati mineralnim đubrivom za cvetnice. Uz pravilnu negu mogu cveteti 2 meseca.
Jagorčevina ima oko 500 vrsta. Najpoznatije su jabučasta jagorčevina, puna jagorčevina, koja počinje da cveta u februaru, Primula elatior, prepoznatljiva po dugim stabljikama, loptasta jagorčevina, koja cveta tokom maja i juna i Primula auricula, popularna u Engleskoj koja za održavanje zahteva više znanja i truda.
Opis biljke:Drvo visoko 40m.Listovi su naspramni,slozeno perasti,sastavljeni od 7 do 13 uskih,po obodu nazubljenihsiljastih,duguljastih listica.Cvetovi sakupljeni u metlice su crvenkasti,hermafroditni,muski i zenski.Cveta u aprilu i maju.Plod je krilata orasica.
Rasprostranjenost-Raste svuda ,a najvise na vlaznim mestima.
Droga- List redje kora i seme.
Sastav-u listu ima flavonskog heterozida,tanina,gume,slobodne i vezane jabucne kiseline,etarskog ulja i dr.
U kori su gotovo isti sastojci ,ali sa vise tanina,nesto vise fitosterola i kumarinski heterozidi.
U oljustenom semenu(jezgri) ima oko 22% susivog masnog ulja,oko 17% belancevinastih i drugih materija. U ulju ima nezasicenih masnih kiselina:oleinske,linolne i linolenske.
Upotreba- Na Zapadu se list mnogo koristi za lecennje artritisa,reumatizma .Deluje diureticno,za iz znojavanje i laksativno.
Od lista se spravljaju ekstrakt,tinktura i sir.
Zbog velike kolicine tanina, kora se upotrebljava za stavljenje,a u narodu kod nas sa kara-bojom(ferosulfatom,zelenom galicom)za intenzivno i trajno crno bojenje vune.
Upotreba: Za lečenje artritisa, reumatizma. Deluje diuretično, za znojenje i kao laksativ. Od lista se prave ekstrakt, tinktura i sir. Zbog velike količine tanina, kora se upotrebljava za štavljenje, a u narodu kod nas sa zelenom galicom za intenzivno i trajno crno bojenje vune.
Offline
